Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila posebnu reviziju, iz čije sadržine proizlazi da istu pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava, dok je tužena podnela zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Ceneći razloge tužilje za odlučivanje o reviziji kao posebnoj, Vrhovni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni navedeni uslovi iz citirane zakonske odredbe da se dozvoli odlučivanje o reviziji kao posebnoj.

U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu tužilje za isplatu zakonske zakupnine za stan čiji je tužilja suvlasnik, a koju tužena nije platila, tako što je isti delimično usvojen i tužilji dosuđen iznos zakupnine srazmerno suvlasničkom udelu u predmetnoj nepokretnosti, s pozivom na odredbu člana 425. Zakona o obligacionim odnosima. Imajući u vidu razloge na kojima je zasnovana presuda drugostepenog suda, kao i navode iznete u reviziji kojom se ne konkretizuje pravno pitanje za razmatranje primenom instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, čija je primena rezervisana isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava, po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli odlučivanje o reviziji tužilje primenom člana 404. stav 1. ZPP.

Na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. i 4. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, kao i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2).

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi isplate podneta je dana 17.10.2016. godine. Vrednost predmeta spora je 5.377,73 dinara i postupak je vođen po pravilima o sporu male vrednosti.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužilje nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Ispitujući dozvoljenost zahteva tužene za preispitivanje pravnosnažne presude, u smislu člana 422. stav 2 ZPP, Vrhovni sud je našao da zahtev nije dozvoljen.

Članom 421. stav 1. ZPP, propisano je da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu Republički javni tužilac može da podnese Vrhovnom sudu zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude. Stavom drugim, trećim i četvrtim istog člana, propisano je pod kojim uslovima i u kojim rokovima Republički javni tužilac može podneti ovaj vandredni pravni lek, kao i postupanje drugostepenog suda po prijemu zahteva. Odredbe člana 422 – 425. ZPP, propisuju postupanje Vrhovnog suda prilikom odlučivanja o zahtevu.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude podnela tužena lično, a da je navedenim odredbama propisano da samo Republički javni tužilac ima pravo da podnese ovaj pravni lek, pri čemu zakonom nije predviđeno supsidijerno pravo stranke da podnese zahtev, ukoliko to ne učini nadležni javni tužilac, Vrhovni sud nalazi da predmetni zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude nije podnet od strane ovlašćenog lica u smislu člana 421. stav 1. ZPP.

Iz navedenih razloga, primenom odredbi člana 422. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke rešenja.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić