Против наведене правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила посебну ревизију, из чије садржине произлази да исту побија због погрешне примене материјалног права, док је тужена поднела захтев за преиспитивање правноснажне пресуде.

Према одредби члана 404. став 1. ЗПП ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Ценећи разлоге тужиље за одлучивање о ревизији као посебној, Врховни суд је нашао да у конкретном случају нису испуњени наведени услови из цитиране законске одредбе да се дозволи одлучивање о ревизији као посебној.

У овој правној ствари правноснажном пресудом одлучено је о тужбеном захтеву тужиље за исплату законске закупнине за стан чији је тужиља сувласник, а коју тужена није платила, тако што је исти делимично усвојен и тужиљи досуђен износ закупнине сразмерно сувласничком уделу у предметној непокретности, с позивом на одредбу члана 425. Закона о облигационим односима. Имајући у виду разлоге на којима је заснована пресуда другостепеног суда, као и наводе изнете у ревизији којом се не конкретизује правно питање за разматрање применом института изузетне дозвољености ревизије, чија је примена резервисана искључиво за питања из домена примене материјалног права, по оцени Врховног суда у конкретном случају нису испуњени услови да се дозволи одлучивање о ревизији тужиље применом члана 404. став 1. ЗПП.

На основу члана 404. став 2. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. и 4. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, као и спорови у којима предмет тужбеног захтева није новчани износ, а вредност предмета спора коју је тужилац у тужби навео не прелази износ из става 1. овог члана (члан 33. став 2).

Одредбом члана 479. став 6. ЗПП прописано је да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.

Тужба ради исплате поднета је дана 17.10.2016. године. Вредност предмета спора је 5.377,73 динара и поступак је вођен по правилима о спору мале вредности.

Како је побијаном другостепеном пресудом одлучено у спору мале вредности у коме је према члану 479. став 6. ЗПП искључено право на изјављивање ревизије, то ревизија тужиље није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Испитујући дозвољеност захтева тужене за преиспитивање правноснажне пресуде, у смислу члана 422. став 2 ЗПП, Врховни суд је нашао да захтев није дозвољен.

Чланом 421. став 1. ЗПП, прописано је да против правноснажне пресуде донете у другом степену Републички јавни тужилац може да поднесе Врховном суду захтев за преиспитивање правноснажне пресуде. Ставом другим, трећим и четвртим истог члана, прописано је под којим условима и у којим роковима Републички јавни тужилац може поднети овај вандредни правни лек, као и поступање другостепеног суда по пријему захтева. Одредбе члана 422 – 425. ЗПП, прописују поступање Врховног суда приликом одлучивања о захтеву.

Имајући у виду да је у конкретном случају захтев за преиспитивање правноснажне пресуде поднела тужена лично, а да је наведеним одредбама прописано да само Републички јавни тужилац има право да поднесе овај правни лек, при чему законом није предвиђено супсидијерно право странке да поднесе захтев, уколико то не учини надлежни јавни тужилац, Врховни суд налази да предметни захтев за преиспитивање правноснажне пресуде није поднет од стране овлашћеног лица у смислу члана 421. став 1. ЗПП.

Из наведених разлога, применом одредби члана 422. став 2. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу трећем изреке решења.

Председник већа - судија

Јелица Бојанић Керкез, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић