Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. u vezi odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23-drugi zakon) i utvrdio da revizija tužilaca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu učinjene ni druge bitne povrede parničnog postupka na koje se u reviziji tužilaca ukazuje (član 374. stav 2. tač. 6, 8, 10. i 11. ZPP).

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja AA i tužena VV su rođene sestre. Tužilac BB je suprug tužilje AA. Tužilja je pre udaje živela u zajedničkom domaćinstvu sa svojim roditeljima DD i GG i ovde tuženom VV u porodičnoj kući u ... u ulici ... broj .... Kada je sklopila brak sa tužiocem BB 23.05.1976. godine preselila se da živi u njegovo domaćinstvo u selu ... . Naredne godine tužioci su otišli na rad u ... i sada su korisnici inostrane penzije. Tužena VV se udala 1983. godine i napustila domaćinstvo svojih roditelja tj. prešla da živi kod svog supruga, ali se ista 1986. godine ponovo vratila kod svojih roditelja u čijoj kući živi do 08.12.1991. godine kada je završena njena kuća i njenog supruga koju su sazidali nakon čega su se preselili u svoju kuću. Suprug tužene poginuo je 2002. godine nakon čega je tužena sa decom došla da živi kod roditelja. Sporni objekat je izgrađen na delu kp. ... KO ... . Parcela je kupljena na ime oca tužilje i tužene sada pok. DD a u suštini je zaključen ugovor o poklonu sa prodavcem. Sporni objekat se nalazi sada u državini tužene. Jedno vreme je izdavala u zakup prizemlje i sprat i od toga školovala decu. Nakon smrti pok. DD koji je preminuo 23.02.2011. godine, njegovu zaostavštinu je po ostavinskom rešenju O 1928/18 nasledila njegova supruga GG koja je oglašena za jedinog naslednika na celokupnoj zaostavštini. Ovo iz razloga jer su se ćerke ovde tužilja i tužena odrekle svog naslednog dela u korist majke. Njihova majka GG je preminula 25.02.2018. godine. Rešenjem javnog beležnika Utp-317-2018-veza O- 592/2018 od 27.09.2018. godine, koje je ispravljeno rešenjem pod istim brojem od 06.11.2018. godine na predmetnoj parceli broj ... KO ... ukupne površine 1.38,77ha ostavlja sa udelom od 974/13877 oglašena je za naslednika tužena VV. Ovo iz razloga

3

što se tužilja AA odrekla nasleđa u korist svoje sestre. Prilikom raspravljanja zaostavštine svog oca a potom i prilikom raspravljanja zaostavštine svoje majke tužilja se odrekla nasleđa u korist najpre svoje majke a nakon smrti svoje majke u korist ovde tužene VV. Tužilja navodi da je prilikom davanja takve nasledničke izjave bila u zabludi a tužioci su zajedno isticali da su isti finansirali kupovinu parcele slanjem novca iz inostranstva i finansirali su izgradnju celokupnog objekta. Nakon sprovedenog dokaznog postupka drugostepeni sud je (po otvaranju rasprave) zaključio da je tužbeni zahtev tužilaca neosnovan. Ovo iz razloga što nalazi da tužilja nije dokazala da je ista slala novac za kupovinu placa niti je dokazala da je finansirala izgradnju pomenutog objekta. Na osnovu iskaza saslušanih svedoka sud je zaključio da je upravo predmetni objekat građen za tuženu VV. U ostavinskom postupku iza smrti majke GG tužilja AA je izjavila da se odriče nasleđa u korist svoje sestre VV. Gradnja kuće je trajala skoro 10 godina a i nakon završetka kuće i smrti majke tužilje i tužene, tužilja nije preduzimala nikakve korake radi utvrđivanja činjenica vezano za ostvarivanje svog prava u pogledu postavljenog tužbeno zahteva. Njihov otac pokojni DD je upisan u javnim knjigama saglasno članu 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa na idealnom delu parcele a kasnije je došlo do nasleđivanja od njega ka njegovoj supruzi i kasnije pok. GG a nakon njene smrti ju je nasledila ovde tužena VV. Tužioci nisu dokazali svoje tvrdnje u smislu odredbi člana 232. ZPP pa je tužbeni zahtev odbijen u celosti.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda u pogledu neosnovanosti tužbenog zahteva tužilje. Otac tužilje i tužene DD je predmetnu parcelu kupio (s tim što je umesto ugovora o kupoprodaji sačinjen ugovor o poklonu) od trećeg lica u određenoj kvoti i po tom osnovu se uknjižio kao vlasnik tog dela parcele. Pravilno zaključuje drugostepeni sud da izvedeni dokazi ne idu u prilog tvrdnji tužilaca da su isti finansirali kupovinu parcele i da su isti finansirali novcem izgradnju spornog stambenog objekta. Izvedeni dokazi, a koje je drugostepeni sud pravilno ocenio, upravo ukazuju da je DD govorio da se predmetni objekat pravi za njegovu ćerku VV. Radnici su bili angažovani od strane DD a kasnije od ovde tužene VV. Nijednim dokazom nije dokazala činjenica da je finansiranje spornog objekta i kupovina parcele učinjeno od strane tužilaca. S druge strane pravilno zaključuje drugostepeni sud da se tužilja odrekla prava na nasleđivanje na spornoj imovini nakon smrti njene majke GG, a ničim nije dokazala da je predmetu nasledničku izjavu dala u zabludi. Stoga je pravilno odlučio drugostepeni sud kada je tužbeni zahtev tužilaca odbio.

Navodima revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane odluke. U suštini u revizijskim navodima se potencira pitanje savesnosti prilikom kupovine sporne parcele (oca tužilje i tužene) i savesnosti tužene vezano za sticanje svojine na spornom objektu ali se praktično ničim ne dokumentuje niti je u toku nižestepenog postupka utvrđeno da su tužioci učestvovali u kupovini parcele i gradnji naznačenog objekta. Nisu osnovani navodi revizije da je među parničarima nesporno da je međusobni dogovor stranaka bio da se radi o zajedničkoj gradnji, te da je to učinjeno usmeno, jer ni ti navodi u toku postupka pred drugostepenim sudom nakon otvaranja rasprave, nisu dokazani.

Imajući u vidu napred izneto, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić