Врховни суд је испитао побијану пресуду применом одредбе члана 408. у вези одредбе члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23-други закон) и утврдио да ревизија тужилаца није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Нису учињене ни друге битне повреде парничног поступка на које се у ревизији тужилаца указује (члан 374. став 2. тач. 6, 8, 10. и 11. ЗПП).

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља АА и тужена ВВ су рођене сестре. Тужилац ББ је супруг тужиље АА. Тужиља је пре удаје живела у заједничком домаћинству са својим родитељима ДД и ГГ и овде туженом ВВ у породичној кући у ... у улици ... број .... Када је склопила брак са тужиоцем ББ 23.05.1976. године преселила се да живи у његово домаћинство у селу ... . Наредне године тужиоци су отишли на рад у ... и сада су корисници иностране пензије. Тужена ВВ се удала 1983. године и напустила домаћинство својих родитеља тј. прешла да живи код свог супруга, али се иста 1986. године поново вратила код својих родитеља у чијој кући живи до 08.12.1991. године када је завршена њена кућа и њеног супруга коју су сазидали након чега су се преселили у своју кућу. Супруг тужене погинуо је 2002. године након чега је тужена са децом дошла да живи код родитеља. Спорни објекат је изграђен на делу кп. ... КО ... . Парцела је купљена на име оца тужиље и тужене сада пок. ДД а у суштини је закључен уговор о поклону са продавцем. Спорни објекат се налази сада у државини тужене. Једно време је издавала у закуп приземље и спрат и од тога школовала децу. Након смрти пок. ДД који је преминуо 23.02.2011. године, његову заоставштину је по оставинском решењу О 1928/18 наследила његова супруга ГГ која је оглашена за јединог наследника на целокупној заоставштини. Ово из разлога јер су се ћерке овде тужиља и тужена одрекле свог наследног дела у корист мајке. Њихова мајка ГГ је преминула 25.02.2018. године. Решењем јавног бележника Утп-317-2018-веза О- 592/2018 од 27.09.2018. године, које је исправљено решењем под истим бројем од 06.11.2018. године на предметној парцели број ... КО ... укупне површине 1.38,77ха оставља са уделом од 974/13877 оглашена је за наследника тужена ВВ. Ово из разлога

3

што се тужиља АА одрекла наслеђа у корист своје сестре. Приликом расправљања заоставштине свог оца а потом и приликом расправљања заоставштине своје мајке тужиља се одрекла наслеђа у корист најпре своје мајке а након смрти своје мајке у корист овде тужене ВВ. Тужиља наводи да је приликом давања такве наследничке изјаве била у заблуди а тужиоци су заједно истицали да су исти финансирали куповину парцеле слањем новца из иностранства и финансирали су изградњу целокупног објекта. Након спроведеног доказног поступка другостепени суд је (по отварању расправе) закључио да је тужбени захтев тужилаца неоснован. Ово из разлога што налази да тужиља није доказала да је иста слала новац за куповину плаца нити је доказала да је финансирала изградњу поменутог објекта. На основу исказа саслушаних сведока суд је закључио да је управо предметни објекат грађен за тужену ВВ. У оставинском поступку иза смрти мајке ГГ тужиља АА је изјавила да се одриче наслеђа у корист своје сестре ВВ. Градња куће је трајала скоро 10 година а и након завршетка куће и смрти мајке тужиље и тужене, тужиља није предузимала никакве кораке ради утврђивања чињеница везано за остваривање свог права у погледу постављеног тужбено захтева. Њихов отац покојни ДД је уписан у јавним књигама сагласно члану 33. Закона о основама својинскоправних односа на идеалном делу парцеле а касније је дошло до наслеђивања од њега ка његовој супрузи и касније пок. ГГ а након њене смрти ју је наследила овде тужена ВВ. Тужиоци нису доказали своје тврдње у смислу одредби члана 232. ЗПП па је тужбени захтев одбијен у целости.

По оцени Врховног суда, правилан је закључак другостепеног суда у погледу неоснованости тужбеног захтева тужиље. Отац тужиље и тужене ДД је предметну парцелу купио (с тим што је уместо уговора о купопродаји сачињен уговор о поклону) од трећег лица у одређеној квоти и по том основу се укњижио као власник тог дела парцеле. Правилно закључује другостепени суд да изведени докази не иду у прилог тврдњи тужилаца да су исти финансирали куповину парцеле и да су исти финансирали новцем изградњу спорног стамбеног објекта. Изведени докази, а које је другостепени суд правилно оценио, управо указују да је ДД говорио да се предметни објекат прави за његову ћерку ВВ. Радници су били ангажовани од стране ДД а касније од овде тужене ВВ. Ниједним доказом није доказала чињеница да је финансирање спорног објекта и куповина парцеле учињено од стране тужилаца. С друге стране правилно закључује другостепени суд да се тужиља одрекла права на наслеђивање на спорној имовини након смрти њене мајке ГГ, а ничим није доказала да је предмету наследничку изјаву дала у заблуди. Стога је правилно одлучио другостепени суд када је тужбени захтев тужилаца одбио.

Наводима ревизије не доводи се у сумњу правилност побијане одлуке. У суштини у ревизијским наводима се потенцира питање савесности приликом куповине спорне парцеле (оца тужиље и тужене) и савесности тужене везано за стицање својине на спорном објекту али се практично ничим не документује нити је у току нижестепеног поступка утврђено да су тужиоци учествовали у куповини парцеле и градњи назначеног објекта. Нису основани наводи ревизије да је међу парничарима неспорно да је међусобни договор странака био да се ради о заједничкој градњи, те да је то учињено усмено, јер ни ти наводи у току поступка пред другостепеним судом након отварања расправе, нису доказани.

Имајући у виду напред изнето, Врховни суд је на основу члана 414. став 1. ЗПП одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић