O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 838/18 od 23.11.2018. godine, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Aranđelovcu P 90/14 od 24.02.2015. godine, usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da zaostavštinu pok. ĐĐ, biv. iz ..., čine novčana sredstva u iznosu od 39.000 evra, kao i da je tužilja zakonski naslednik, po osnovu nasleđa iza pok. EE, biv. iz ..., kćerke ostavilje pok. ĐĐ i vlasnik na 1/2 navedenog novčanog iznosa, što su tuženi kao zakonski naslednici iza pok. ŽŽ, biv. iz ..., druge kćerke ostavilje pok. ĐĐ dužni da priznaju i da iz svoje sopstvene imovine tužilji solidarno isplate 19.500,00 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja, kao i da joj solidarno na ime naknade troškova parničnog postupka isplate 224.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 403. stav 3. tačka 3, u vezi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….10/2023, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tuženih delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku i na osnovu sprovedene rasprave i dopunjenog dokaznog postupka pred drugostepenim sudom, pok. ĐĐ je posedovala nepokretnost na ..., u ..., koju je prodala za 65.000 evra, od kog iznosa je 25.000 evra dala svojim kćerkama EE (majci tužilje) i ŽŽ (majci prvobitno tuženog pok. GG i tužene DD), a iznos od 40.000 evra je zadržala u cilju kupovine i opremanja stana u ... na svoje ime. O tome postoji pismeno sačinjeno dana 22.10.2012. godine, u kome se navodi za koji iznos je pok. ĐĐ prodala svoju nepokretnost na ... i na koji način je izvršila raspored dobijenog novca. To pismeno je potpisala pok. ĐĐ, njene ćerke pok. EE i pok. ŽŽ i tužilja AA, tada ... . Pok. ĐĐ živela je prvo kod svoje kćerke, pok. EE u ..., a po EE smrti (preminula 20.03.2003. godine) prešla je da živi kod druge kćerke pok. ŽŽ u ... . Pok. ĐĐ je imala penziju, primala je i tuđu negu i pomoć, što je u ukupnoj novčanoj masi činilo solidne prihode od kojih je mogla da se izdržava, kupuje lekove i sve što joj je bilo potrebno za život.

Za vreme života pok. ĐĐ 05.03.2003. godine kupljen je stan u ... od prodavca ZZ za cenu od 21.500 evra. Ugovor o kupoprodaji stana nije zaključila pok. ĐĐ u svojstvu kupca, već njena ćerka pok. ŽŽ na koju je stan i uknjižen. ĐĐ je preminula 27.10.2003. godine, a troškove sahrane u iznosu od 1.000 evra su snosili prvobitno tuženi ok. GG i tužena DD. Nakon ĐĐ smrti, dana 09.07.2004. godine kupljen još jedan stan u ... od 57 m2 na ime pok. GG. ĐĐ ćerka ŽŽ preminula je 08.03.2010. godine. Njeni naslednici su pok. sin GG i ćerka DD, a naslednici pok. GG su ćerka BB i sin VV.

Kako je za ĐĐ sahranu utrošeno 1.000 evra, to je tužilja navedeni iznos odbila od 40.000 evra i nakon saznanja da je stan umesto na ime pok. ĐĐ kupljen i uknjižen na ime njene tetke pok. ŽŽ, podnela je tužbu sa zahtevom da se utvrdi da zaostavštinu pok. ĐĐ čine novčana sredstva u iznosu od 39.000 evra, kao i da je tužilja zakonski naslednik po osnovu nasleđa iza svoje majke pok. EE, a kćerke ostavilje pok. ĐĐ i vlasnik na 1/2 navedenog novčanog iznosa, odnosno iznosa od 19.500 evra, što su tuženi dužni da priznaju i da joj navedeni iznos iz svoje sopstvene imovine solidarno isplate.

Takav tužbeni zahtev je usvojen presudom Osnovnog suda u Aranđelovcu P 90/14 od 24.02.2015. godine. Odlučujući o žalbi tuženih, Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž 1191/15 od 28.12.2015. godine, nakon održane rasprave, stavom prvim izreke ukinuo presudu Osnovnog suda u Aranđelovcu P 90/14 od 24.02.2015. godine, stavom drugim izreke usvojio tužbeni zahtev i utvrdio da zaostavštinu pok. ĐĐ, biv. iz ..., čine novčana sredstva u iznosu od 17.500 evra, kao i da je tužilja zakonski naslednik, po osnovu nasleđa iza pok. EE, biv. iz ..., kćerke ostavilje pok. ĐĐ i vlasnik na 1/2 navedenog novčanog iznosa, što su tuženi kao zakonski naslednici iza pok. ŽŽ, biv. iz ..., druge kćerke ostavilje pok. ĐĐ dužni da priznaju i da iz svoje sopstvene imovine tužilji solidarno isplate 19.500,00 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja, stavom trećim izreke odbio kao neosnovan tužbeni zahtev da se utvrdi prema tuženima da zaostavštinu iza pok. ĐĐ, biv. iz ..., pored iznosa od 17.500 evra čine i novčana sredstva u iznosu od 21.500 evra i stavom četvrtim izreke obavezao tužene da tužilji solidarno na ime naknade troškova parničnog postupka isplate 196.000,00 dinara. Odlučujući o reviziji tuženih, Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rev 658/2016 od 02.11.2017. godine ukinuo presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1191/15 od 28.12.2015. godine, u stavovima drugom i četvrtom izreke i u tom delu predmet vratio drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

Kod takvog stanja stvari, osnovano se revizijom tuženih ukazuje da je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 10. ZPP, jer je pobijanom presudom odlučeno o delu tužbenog zahteva za utvrđenje da zaostavštinu pok. ĐĐ, biv. iz ..., čine novčana sredstva u iznosu od 21.500 evra, kao i da je tužilja zakonski naslednik, po osnovu nasleđa iza pok. EE, biv. iz ..., kćerke ostavilje pok. ĐĐ i vlasnik na 1/2 navedenog novčanog iznosa, što su tuženi kao zakonski naslednici iza sada pok. ŽŽ, biv. iz ..., druge kćerke ostavilje pok. ĐĐ dužni da priznaju i da iz svoje sopstvene imovine tužilji solidarno isplate 10.750,00 evra, o kom delu tužbenog zahteva je ranije pravnosnažno presuđeno stavom trećim izreke presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1191/15 od 28.12.2015. godine.

Iz navedenih razloga, primenom člana 415. stav 2. ZPP pobijana presuda je u navedenom delu morala biti ukinuta i tužba u navedenom delu odbačena, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

U preostalom delu odluke o tužbenom zahtevu, pravilno je drugostepeni sud na utrđeno činjenično stanje primenio materijalno pravo iz odredbi Zakona o nasleđivanju i ocenio da je tužbeni zahtev osnovan.

Članom 1. st. 1. i 2. Zakona o nasleđivanju propisano je da se nasleđuje zaostavština, koju čine sva nasleđivanju podobna prava koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti.

Iz pisanih dokaza u spisima - pismena sačinjenog 22.10.2012. godine, a potpisanog od strane pok. ĐĐ, njenih ćerki pokojnih EE i ŽŽ kao i od strane tužilje, utvrđeno je da je od prodaje imovine pok. ĐĐ u ... 25.000 evra poklonila svojim ćerkama EE i ŽŽ, da je preostalih 40.000 evra namenjeno za kupovinu i opremanje stana u .. na ime pok. ĐĐ, kao i za njeno lečenje, sahranu i spomenik. Za života pok. ĐĐ, dana 05.03.2003. godine kupljen je stan u ... za cenu od 21.500 evra, na ime njene ćerke ŽŽ, kod koje je ĐĐ u to vreme stanovala i uknjižen na njeno ime.

Među strankama je sporno čijim sredstvima je kupljen taj stan kao i kod koga je ostatak novca preostalog od 40.000 evra nakon kupovine stana za 21.500 evra i odbitka iznosa od 1.000 evra koji je utrošen na sahranu pok. ĐĐ. Tužilja tvrdi da je jedan stan u ... 2003. godine kupljen od 40.000 evra koje je pok. ĐĐ namenski ostavila za kupovinu stana na njeno ime i sahranu, kao i da je razliku u novcu od 40.000 evra i plaćene cene stana 21.500 evra i troškova sahrane 1.000 evra - 17.500 evra prisvojila njena kćerka ŽŽ, od kog novca je nakon ĐĐ smrti, dana 09.07.2004. godine kupljen drugi stan u ... od 57 m2 na ime pok. GG. Tuženi tvrde da je prvi stan 2003. godine kupila ĐĐ ćerka ŽŽ od svojih sopstvenih sredstava, a da je za kupovinu drugog stana 2004. godine pok. GG imao poseban novčani iznos.

Drugostepeni sud je na osnovu ocene svih dokaza posebno, kao i svih dokaza u međusobnoj vezi, utvrdio da je stan koji je kupljen 2003. godine dok je ĐĐ bila živa, kupljen od 40.000 evra koje je ona zadržala za sebe od prodaje nepokretnosti u ... i odvojila ga za tu namenu i troškove sahrane, jer nije logično da bi njena ćerka ŽŽ, koja je potpisala ugovor o kupoprodaji stana u svojstvu kupca i na koju je stan uknjižen, stanovala kao podstanar da je imala ranije novca da kupi stan od sopstvenih sredstava, kako tvrde tuženi. Sa druge strane, od 40.000 evra na ĐĐ sahranu je potrošeno 1.000 evra, a nema dokaza da je ostatak od 21.500 evra (koji je potrošen na kupovinu stana) do 39.000 evra – 17.500 evra potrošila sada pok. ĐĐ, kod utvrđene činjenice da je imala penziju i primala tuđu negu i pomoć od čega je mogla da se izdržava. Iz navedenog proizlazi pravilan zaključak drugostepenog suda da je ostatak novca koji je nakon ĐĐ smrti ostao kod njene ćerke ŽŽ, upotrebljen za kupovinu drugog stana u ... 09.07.2004. godine na ime pok. tuženog GG. Ovo tim pre što tuženi nisu pružili dokaze da je stan koji je kupljen za vreme ĐĐ života u iznosu od 21.500 evra kupljen od novca njihove majke ŽŽ, niti da je tuženi pok. GG imao poseban novčani iznos kojim bi kupio drugi stan u ... 2004. godine.

Sledom navedenog, po oceni Vrhovnog suda, zaostavštinu pok. ĐĐ čini iznos od 39.000 evra, koji je delom u kupljenom stanu na ime pok. ŽŽ (21.500 evra) a delom u novcu (17.500 evra) ostao u pritežanju ĐĐ kćerke pok. ŽŽ. Kako je pok. ĐĐ imala dve kćerke, ĐĐ – majku tužilje preminulu 20.03.2003. godine i ŽŽ - majku pok. GG i tužene DD, preminulu 08.03.2010. godine, po oceni Vrhovnog suda zaostavštinu pok. ĐĐ bi trebalo raspodeliti na idealne polovine i to ½ tužilji i po ¼ tuženima, po pravu prestavljanja u smislu člana 10. Zakona o nasleđivanju i tuženi bi bili u obavezi da tužilji solidarno isplate iznos od 19.500 evra.

Međutim, kako je ranijom pravnosnažnom presudom odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje da zaostavštinu pok. ĐĐ čini iznos od 21.500 evra, to je odbijena kao neosnovana revizija tuženih izjavljena protiv odluke drugostepenog suda o preostalom delu tužbenog zahteva kojim je utvrđeno da zaostavštinu pok. ĐĐ čine novčana sredstva u iznosu od 17.500 evra, da je tužilja zakonski naslednik i vlasnik na 1/2 navedenog novčanog iznosa i da su tuženi dužni da tužilji iz svoje sopstvene imovine solidarno isplate 8.750,00 evra. Odbijena je revizija tuženih izjavljena i protiv rešenja o troškovima parničnog postupka sadržanog u stavu trećem izreke pobijane presude, jer je doneto pravilnom primenom odredbi čl. 153, 154. i 163. ZPP.

Prvobitno tuženi sada pok. GG je preminuo u toku posutpka, usled čega je primenom člana 222. stav 1. tačka 1. ZPP postupak u ovoj pravnoj stvari prekinut, a njegovi zakonski naslednici BB i VV su se na poziv suda u smislu člana 225. stav 1. ZPP izjasnili da ne žele da postupak preuzmu. Kako su, iako uredno pozvani, izostali sa ročišta određenog radi ispitivanja razloga protivljenja preuzimanju postupka, stekli su se uslovi za proglašenje da je parnični postupak preuzet i uslovi za nastavak postupka. Zbog navedenog tuženi BB i VV su sa tuženom DD solidarni dužnici novčane obaveze prema tužilji.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode revizije, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude u delu u kom je drugostepena presuda ocenjena pravilnom i reviizja tuženih odbijena kao neosnovana. Njima se neosnovano osporava pravilna primena materijalnog prava, pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje i stavlja primedba na ocenu dokaza iz člana 8. ZPP. Drugostepeni sud je čitanjem dokaza izvedenim pred prvostepenim sudom i neposrednim izvođenjem dokaza na raspravi održanoj pred tim sudom, upotpunio utvrđenje o činjeničnom stanju i uz obrazloženu ocenu dokaza utvrdio sve bitne činjenice za pravilnu primenu materijalnog prava i odluku o tužbenom zahtevu.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Prema delimičnom uspehu tuženih u žalbenom i revizijskom postupku, po oceni Vrhovnog suda u smislu člana 154. stav 2. ZPP ne pripada im pravo na naknadu troškova žalbenog i revizijskog postupka, zbog čega je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković