О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 838/18 од 23.11.2018. године, укинута је пресуда Основног суда у Аранђеловцу П 90/14 од 24.02.2015. године, усвојен тужбени захтев и утврђено да заоставштину пок. ЂЂ, бив. из ..., чине новчана средства у износу од 39.000 евра, као и да је тужиља законски наследник, по основу наслеђа иза пок. ЕЕ, бив. из ..., кћерке оставиље пок. ЂЂ и власник на 1/2 наведеног новчаног износа, што су тужени као законски наследници иза пок. ЖЖ, бив. из ..., друге кћерке оставиље пок. ЂЂ дужни да признају и да из своје сопствене имовине тужиљи солидарно исплате 19.500,00 евра, у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан плаћања, као и да јој солидарно на име накнаде трошкова парничног поступка исплате 224.000,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени су благовремено изјавили ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 403. став 3. тачка 3, у вези члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/2011….10/2023, у даљем тексту: ЗПП), Врховни суд је оценио да је ревизија тужених делимично основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према чињеничном стању утврђеном у првостепеном поступку и на основу спроведене расправе и допуњеног доказног поступка пред другостепеним судом, пок. ЂЂ је поседовала непокретност на ..., у ..., коју је продала за 65.000 евра, од ког износа је 25.000 евра дала својим кћеркама ЕЕ (мајци тужиље) и ЖЖ (мајци првобитно туженог пок. ГГ и тужене ДД), а износ од 40.000 евра је задржала у циљу куповине и опремања стана у ... на своје име. О томе постоји писмено сачињено дана 22.10.2012. године, у коме се наводи за који износ је пок. ЂЂ продала своју непокретност на ... и на који начин је извршила распоред добијеног новца. То писмено је потписала пок. ЂЂ, њене ћерке пок. ЕЕ и пок. ЖЖ и тужиља АА, тада ... . Пок. ЂЂ живела је прво код своје кћерке, пок. ЕЕ у ..., а по ЕЕ смрти (преминула 20.03.2003. године) прешла је да живи код друге кћерке пок. ЖЖ у ... . Пок. ЂЂ је имала пензију, примала је и туђу негу и помоћ, што је у укупној новчаној маси чинило солидне приходе од којих је могла да се издржава, купује лекове и све што јој је било потребно за живот.

За време живота пок. ЂЂ 05.03.2003. године купљен је стан у ... од продавца ЗЗ за цену од 21.500 евра. Уговор о купопродаји стана није закључила пок. ЂЂ у својству купца, већ њена ћерка пок. ЖЖ на коју је стан и укњижен. ЂЂ је преминула 27.10.2003. године, а трошкове сахране у износу од 1.000 евра су сносили првобитно тужени ок. ГГ и тужена ДД. Након ЂЂ смрти, дана 09.07.2004. године купљен још један стан у ... од 57 м2 на име пок. ГГ. ЂЂ ћерка ЖЖ преминула је 08.03.2010. године. Њени наследници су пок. син ГГ и ћерка ДД, а наследници пок. ГГ су ћерка ББ и син ВВ.

Како је за ЂЂ сахрану утрошено 1.000 евра, то је тужиља наведени износ одбила од 40.000 евра и након сазнања да је стан уместо на име пок. ЂЂ купљен и укњижен на име њене тетке пок. ЖЖ, поднела је тужбу са захтевом да се утврди да заоставштину пок. ЂЂ чине новчана средства у износу од 39.000 евра, као и да је тужиља законски наследник по основу наслеђа иза своје мајке пок. ЕЕ, а кћерке оставиље пок. ЂЂ и власник на 1/2 наведеног новчаног износа, односно износа од 19.500 евра, што су тужени дужни да признају и да јој наведени износ из своје сопствене имовине солидарно исплате.

Такав тужбени захтев је усвојен пресудом Основног суда у Аранђеловцу П 90/14 од 24.02.2015. године. Одлучујући о жалби тужених, Апелациони суд у Крагујевцу је пресудом Гж 1191/15 од 28.12.2015. године, након одржане расправе, ставом првим изреке укинуо пресуду Основног суда у Аранђеловцу П 90/14 од 24.02.2015. године, ставом другим изреке усвојио тужбени захтев и утврдио да заоставштину пок. ЂЂ, бив. из ..., чине новчана средства у износу од 17.500 евра, као и да је тужиља законски наследник, по основу наслеђа иза пок. ЕЕ, бив. из ..., кћерке оставиље пок. ЂЂ и власник на 1/2 наведеног новчаног износа, што су тужени као законски наследници иза пок. ЖЖ, бив. из ..., друге кћерке оставиље пок. ЂЂ дужни да признају и да из своје сопствене имовине тужиљи солидарно исплате 19.500,00 евра, у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан плаћања, ставом трећим изреке одбио као неоснован тужбени захтев да се утврди према туженима да заоставштину иза пок. ЂЂ, бив. из ..., поред износа од 17.500 евра чине и новчана средства у износу од 21.500 евра и ставом четвртим изреке обавезао тужене да тужиљи солидарно на име накнаде трошкова парничног поступка исплате 196.000,00 динара. Одлучујући о ревизији тужених, Врховни касациони суд је решењем Рев 658/2016 од 02.11.2017. године укинуо пресуду Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1191/15 од 28.12.2015. године, у ставовима другом и четвртом изреке и у том делу предмет вратио другостепеном суду на поновно суђење.

Код таквог стања ствари, основано се ревизијом тужених указује да је у поступку пред другостепеним судом учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 10. ЗПП, јер је побијаном пресудом одлучено о делу тужбеног захтева за утврђење да заоставштину пок. ЂЂ, бив. из ..., чине новчана средства у износу од 21.500 евра, као и да је тужиља законски наследник, по основу наслеђа иза пок. ЕЕ, бив. из ..., кћерке оставиље пок. ЂЂ и власник на 1/2 наведеног новчаног износа, што су тужени као законски наследници иза сада пок. ЖЖ, бив. из ..., друге кћерке оставиље пок. ЂЂ дужни да признају и да из своје сопствене имовине тужиљи солидарно исплате 10.750,00 евра, о ком делу тужбеног захтева је раније правноснажно пресуђено ставом трећим изреке пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1191/15 од 28.12.2015. године.

Из наведених разлога, применом члана 415. став 2. ЗПП побијана пресуда је у наведеном делу морала бити укинута и тужба у наведеном делу одбачена, због чега је одлучено као у ставу првом изреке.

У преосталом делу одлуке о тужбеном захтеву, правилно је другостепени суд на утрђено чињенично стање применио материјално право из одредби Закона о наслеђивању и оценио да је тужбени захтев основан.

Чланом 1. ст. 1. и 2. Закона о наслеђивању прописано је да се наслеђује заоставштина, коју чине сва наслеђивању подобна права која су оставиоцу припадала у тренутку смрти.

Из писаних доказа у списима - писмена сачињеног 22.10.2012. године, а потписаног од стране пок. ЂЂ, њених ћерки покојних ЕЕ и ЖЖ као и од стране тужиље, утврђено је да је од продаје имовине пок. ЂЂ у ... 25.000 евра поклонила својим ћеркама ЕЕ и ЖЖ, да је преосталих 40.000 евра намењено за куповину и опремање стана у .. на име пок. ЂЂ, као и за њено лечење, сахрану и споменик. За живота пок. ЂЂ, дана 05.03.2003. године купљен је стан у ... за цену од 21.500 евра, на име њене ћерке ЖЖ, код које је ЂЂ у то време становала и укњижен на њено име.

Међу странкама је спорно чијим средствима је купљен тај стан као и код кога је остатак новца преосталог од 40.000 евра након куповине стана за 21.500 евра и одбитка износа од 1.000 евра који је утрошен на сахрану пок. ЂЂ. Тужиља тврди да је један стан у ... 2003. године купљен од 40.000 евра које је пок. ЂЂ наменски оставила за куповину стана на њено име и сахрану, као и да је разлику у новцу од 40.000 евра и плаћене цене стана 21.500 евра и трошкова сахране 1.000 евра - 17.500 евра присвојила њена кћерка ЖЖ, од ког новца је након ЂЂ смрти, дана 09.07.2004. године купљен други стан у ... од 57 м2 на име пок. ГГ. Тужени тврде да је први стан 2003. године купила ЂЂ ћерка ЖЖ од својих сопствених средстава, а да је за куповину другог стана 2004. године пок. ГГ имао посебан новчани износ.

Другостепени суд је на основу оцене свих доказа посебно, као и свих доказа у међусобној вези, утврдио да је стан који је купљен 2003. године док је ЂЂ била жива, купљен од 40.000 евра које је она задржала за себе од продаје непокретности у ... и одвојила га за ту намену и трошкове сахране, јер није логично да би њена ћерка ЖЖ, која је потписала уговор о купопродаји стана у својству купца и на коју је стан укњижен, становала као подстанар да је имала раније новца да купи стан од сопствених средстава, како тврде тужени. Са друге стране, од 40.000 евра на ЂЂ сахрану је потрошено 1.000 евра, а нема доказа да је остатак од 21.500 евра (који је потрошен на куповину стана) до 39.000 евра – 17.500 евра потрошила сада пок. ЂЂ, код утврђене чињенице да је имала пензију и примала туђу негу и помоћ од чега је могла да се издржава. Из наведеног произлази правилан закључак другостепеног суда да је остатак новца који је након ЂЂ смрти остао код њене ћерке ЖЖ, употребљен за куповину другог стана у ... 09.07.2004. године на име пок. туженог ГГ. Ово тим пре што тужени нису пружили доказе да је стан који је купљен за време ЂЂ живота у износу од 21.500 евра купљен од новца њихове мајке ЖЖ, нити да је тужени пок. ГГ имао посебан новчани износ којим би купио други стан у ... 2004. године.

Следом наведеног, по оцени Врховног суда, заоставштину пок. ЂЂ чини износ од 39.000 евра, који је делом у купљеном стану на име пок. ЖЖ (21.500 евра) а делом у новцу (17.500 евра) остао у притежању ЂЂ кћерке пок. ЖЖ. Како је пок. ЂЂ имала две кћерке, ЂЂ – мајку тужиље преминулу 20.03.2003. године и ЖЖ - мајку пок. ГГ и тужене ДД, преминулу 08.03.2010. године, по оцени Врховног суда заоставштину пок. ЂЂ би требало расподелити на идеалне половине и то ½ тужиљи и по ¼ туженима, по праву престављања у смислу члана 10. Закона о наслеђивању и тужени би били у обавези да тужиљи солидарно исплате износ од 19.500 евра.

Међутим, како је ранијом правноснажном пресудом одбијен тужбени захтев за утврђење да заоставштину пок. ЂЂ чини износ од 21.500 евра, то је одбијена као неоснована ревизија тужених изјављена против одлуке другостепеног суда о преосталом делу тужбеног захтева којим је утврђено да заоставштину пок. ЂЂ чине новчана средства у износу од 17.500 евра, да је тужиља законски наследник и власник на 1/2 наведеног новчаног износа и да су тужени дужни да тужиљи из своје сопствене имовине солидарно исплате 8.750,00 евра. Одбијена је ревизија тужених изјављена и против решења о трошковима парничног поступка садржаног у ставу трећем изреке побијане пресуде, јер је донето правилном применом одредби чл. 153, 154. и 163. ЗПП.

Првобитно тужени сада пок. ГГ је преминуо у току посутпка, услед чега је применом члана 222. став 1. тачка 1. ЗПП поступак у овој правној ствари прекинут, а његови законски наследници ББ и ВВ су се на позив суда у смислу члана 225. став 1. ЗПП изјаснили да не желе да поступак преузму. Како су, иако уредно позвани, изостали са рочишта одређеног ради испитивања разлога противљења преузимању поступка, стекли су се услови за проглашење да је парнични поступак преузет и услови за наставак поступка. Због наведеног тужени ББ и ВВ су са туженом ДД солидарни дужници новчане обавезе према тужиљи.

Врховни суд је ценио и остале наводе ревизије, којима се не доводи у сумњу правилност побијане пресуде у делу у ком је другостепена пресуда оцењена правилном и ревиизја тужених одбијена као неоснована. Њима се неосновано оспорава правилна примена материјалног права, правилно и потпуно утврђено чињенично стање и ставља примедба на оцену доказа из члана 8. ЗПП. Другостепени суд је читањем доказа изведеним пред првостепеним судом и непосредним извођењем доказа на расправи одржаној пред тим судом, употпунио утврђење о чињеничном стању и уз образложену оцену доказа утврдио све битне чињенице за правилну примену материјалног права и одлуку о тужбеном захтеву.

На основу изнетог, применом члана 414. став 1. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Према делимичном успеху тужених у жалбеном и ревизијском поступку, по оцени Врховног суда у смислу члана 154. став 2. ЗПП не припада им право на накнаду трошкова жалбеног и ревизијског поступка, због чега је применом члана 165. ЗПП одлучено као у ставу трећем изреке.

Председник већа – судија

Бранка Дражић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић