Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branimir Marković, advokat iz ..., protiv tuženih SGZR „Gradnja A2“ iz Crne Trave, vlasnika BB iz ..., VV iz ... i GG iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dragoljub Pešić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2818/20 od 05.10.2021. godine, u sednici održanoj 13.04.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2818/20 od 05.10.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu, Sudska jedinica u Vlasotincu P 374/14 od 16.09.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obavežu tuženi da tužiocu na ime angažovanja na gradilištu u mestu Srebrnac na Kopaoniku, a za izvedene građevinske radove na objektu „DD“ isplate iznos od 3.360,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate zajedno sa kamatom koju propisuje Evropska centralna banka počev od dana podnošenja tužbe pa do konačne isplate, kao i da na ime potraživanja tužioca na ime neisplaćenih dnevnica majstorima i radnicima angažovanim na gradilištu u mestu Srebrnac na Kopaoniku, a za izvedene građevinske radove na objektu „DD“ isplate iznos od 4.291,00 evro u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate zajedno sa kamatom koju propisuje Evropska centralna banka počev od dana podnošenja tužbe do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženima na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 384.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2818/20 od 05.10.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca, potvrđena prvostepena presuda i odbijen zahtev tuženih za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, a u vezi člana 413. ZPP i utvrdio da ista nije dozvoljena.

Tužilac je podneo tužbu protiv tuženih 27.01.2014. godine, radi duga, a vrednost predmeta spora je 883.183,23 dinara.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude ne prelazi prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić