Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Гордане Комненић и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Бранимир Марковић, адвокат из ..., против тужених СГЗР „Градња А2“ из Црне Траве, власника ББ из ..., ВВ из ... и ГГ из ..., чији је заједнички пуномоћник Драгољуб Пешић, адвокат из ..., ради дуга, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 2818/20 од 05.10.2021. године, у седници одржаној 13.04.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 2818/20 од 05.10.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Лесковцу, Судска јединица у Власотинцу П 374/14 од 16.09.2020. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца да се обавежу тужени да тужиоцу на име ангажовања на градилишту у месту Сребрнац на Копаонику, а за изведене грађевинске радове на објекту „ДД“ исплате износ од 3.360,00 евра у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате заједно са каматом коју прописује Европска централна банка почев од дана подношења тужбе па до коначне исплате, као и да на име потраживања тужиоца на име неисплаћених дневница мајсторима и радницима ангажованим на градилишту у месту Сребрнац на Копаонику, а за изведене грађевинске радове на објекту „ДД“ исплате износ од 4.291,00 евро у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате заједно са каматом коју прописује Европска централна банка почев од дана подношења тужбе до коначне исплате. Ставом другим изреке, обавезан је тужилац да туженима на име трошкова парничног поступка плати износ од 384.000,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 2818/20 од 05.10.2021. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца, потврђена првостепена пресуда и одбијен захтев тужених за накнаду трошкова поступка по жалби.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права и битне повреде одредаба парничног поступка.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, а у вези члана 413. ЗПП и утврдио да иста није дозвољена.

Тужилац је поднео тужбу против тужених 27.01.2014. године, ради дуга, а вредност предмета спора је 883.183,23 динара.

Према члану 403. став 3. ЗПП, ревизија је дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијеног дела прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Како вредност предмета спора побијане правноснажне пресуде не прелази прелази меродавну вредност за дозвољеност ревизије у динарској противвредности од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то ревизија тужиоца није дозвољена на основу цитиране одредбе члана 403. став 3. Закона о парничном поступку.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 413. Закона о парничном поступку одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Добрила Страјина,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић