Rešenjem Višeg suda u Užicu Gž 681/19 od 13.12.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba krajnjeg korisnika i potvrđeno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu R1 312/16 od 24.01.2018. godine, ispravljeno rešenjem tog suda R1 312/16 od 04.04.2018. godine, u prvom stavu izreke. Stavom drugim izreke, isto rešenje ukinuto je u trećem stavu izreke - delu odluke o troškovima vanparničnog postupka, i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovnii postupak i odlučivanje.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu krajnji korisnik je, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku (ZPP), blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda parničnog i vanparničnog postupka.

Predlagači su podneli odgovor na reviziju.

Revizija predviđena odredbom člana 404. ZPP (posebna revizija), koja se u vanparničnom postupku shodno primenjuje na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku (ZVP), može se izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava. Zbog toga Vrhovni kasacioni sud, pri oceni njene dozvoljenosti, nije uzimao u obzir revizijske navode o učinjenim bitnim povredama parničnog i vanparničnog postupka.

Prema članu 404. stav 1. ZPP, revizija je dozvoljena i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da postoji potreba razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili dati novog tumačenja prava.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovoj pravnoj stvari nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Pobijano drugostepeno rešenje ne odstupa od prakse sudova koji odlučuju o novčanoj naknadi za eksproprisane nepokretnosti, i ustavnopravnom prihvatljivom tumačenju odredbe člana 42. Zakona o eksproprijaciji koja ne isključuje mogućnost suda da i pored procene koju je dala poreska uprava izvede i druge dokaze (veštačenje) koje predlože učesnici, ako proceni da su od značaja za određivanje naknade (odluka Ustavnog suda Už 5686/2011 od 28.02.2013. godine). S`toga, ne postoje ni drugi razlozi predviđeni članom 404. stav 1. ZPP zbog kojih bi u ovom slučaju posebna revizija krajnjeg korisnika bila dozvoljena.

Shodno izloženom, odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Prema odredbi člana 27. stav 2. ZVP, u postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim stvarima revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima, ako tim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Zakon o eksproprijaciji i Zakon o vanparničnom postupku (članovi 132-140) ne sadrže odredbe o reviziji, pa se zato dozvoljenost revizije u postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost ceni na osnovu člana 403. stav 2. ZPP - po visini određene naknade.

U konkretnom slučaju, visina novčane naknade određena za svakog od predlagača, u položaju običnih aktivnih suparničara, očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije koja je merodavna za ocenu dozvoljenosti revizije u imovinskopravnim sporovima, zbog čega revizija krajnjeg korisnika nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu član 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, u vezi sa članom 30. stav 2. ZVP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Troškovi predlagača za sastav odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili nužni. Zato je zahtev predlagača za naknadu tih troškova odbijen i primenom člana 165. stav 1. i člana 154. ZPP u vezi člana 30. stav 2. ZVP, odlučeno kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić