Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3078/2021
30.06.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Šinžar, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, oboje iz ..., čiji je punomoćnik Gradimir Ružić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7745/18 od 07.10.2020. godine, u sednici od 30.06.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7745/18 od 07.10.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vršcu P 440/15 od 21.02.2018. godine stavom prvim izreke delimično je usvojen eventualni tužbeni zahtev i tuženi su obavezani da tužilji isplate iznos od 1.075,20 evra sa zakonskom zateznom kamatom od 21.02.2018. godine, sve u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa do traženog iznosa od 8.500 evra sa pripadajućom kamatom i za zakonsku zateznu kamatu na dosuđeni iznos od 27.01.2016. godine do dana presuđenja. Stavom trećim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 7745/18 od 07.10.2020. godine, stavom prvim izreke odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP. U reviziji se ukazuje na pogrešnu primenu odredaba člana 328. Zakona o braku i porodičnim odnosima i čl. 171. i 180. Porodičnog zakona, ali se ne ukazuje na zakonske razloge za izuzetnu dozvoljenost revizije. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.