Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 3078/2021
30.06.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бисерке Живановић, председника већа, Споменке Зарић, Гордане Комненић, Драгане Миросављевић и Добриле Страјина, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Миодраг Шинжар, адвокат из ..., против тужених ББ и ВВ, обоје из ..., чији је пуномоћник Градимир Ружић, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 7745/18 од 07.10.2020. године, у седници од 30.06.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиље као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 7745/18 од 07.10.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Вршцу П 440/15 од 21.02.2018. године ставом првим изреке делимично је усвојен евентуални тужбени захтев и тужени су обавезани да тужиљи исплате износ од 1.075,20 евра са законском затезном каматом од 21.02.2018. године, све у динарској противвредности према средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате. Ставом другим изреке одбијен је тужбени захтев преко досуђеног износа до траженог износа од 8.500 евра са припадајућом каматом и за законску затезну камату на досуђени износ од 27.01.2016. године до дана пресуђења. Ставом трећим изреке одлучено је да свака странка сноси своје трошкове парничног поступка.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 7745/18 од 07.10.2020. године, ставом првим изреке одбијене су као неосноване жалбе парничних странака и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке одбијени су захтеви парничних странака за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против другостене пресуде, тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији тужиље као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. важећег Закона о парничном поступку – ЗПП. У ревизији се указује на погрешну примену одредаба члана 328. Закона о браку и породичним односима и чл. 171. и 180. Породичног закона, али се не указује на законске разлоге за изузетну дозвољеност ревизије. Зато је одлучено као у ставу првом изреке.