Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dragane Boljević i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužioca AA iz ... čiji je punomoćnik Goran Stošić advokat iz ... protiv tuženog JP „Putevi Srbije“ iz Beograda, čiji je punomoćnik Branislav Popovac advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti sporazuma o naknadi za eksproprisano zemljište i isplati razlike naknade, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2520/20 od 15.10.2020. godine, u sednici veća održanoj 31.03.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2520/20 od 15.10.2020. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2520/20 od 15.10.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P 3580/18 od 15.07.2020. godine, u prvom stavu izreke odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari, izjavljen od strane tuženog. U drugom stavu izreke usvojen je tužbeni zahtev i prema tuženoj utvrđeno da je ništav sporazum o naknadi za eksproprisano zemljište broj ..., zaključen 17.10.2011. godine između stranaka kod Sekretarijata za urbanizam i imovinsko-pravne poslove Grada Vranje, kojim je određena visina naknade eksproprisano zemljište jer je suprotan prinudnim propisima i javnom poretku. U trećem stavu izreke obavezan je tuženi da tužiocu isplati razliku između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište do pripadajuće naknade za oduzeto gradsko građevinsko zemljište, i to za kp. br. .. i .. upisane u LN br. .. KO ..., u iznosu od 1.035.072,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.07.2020. godine do isplate, dok je odbijen tužbeni zahtev za traženu zakonsku zateznu kamatu na dosuđeni iznos od 17.11.2011. godine do 14.07.2020. godine. U četvrtom stavu izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 215.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 108.000,00 dinara počev od dana izvršnosti odluke do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2520/20 od 15.10.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u prvom, drugom obavezujućem delu trećeg i u četvrtom stavu izreke.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 404. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je utvrđivanje ništavosti sporazuma o naknadi za eksproprisano zemljište, zaključenog između pravnog prethodnika tužioca i tuženog, i isplata razlike između pripadajuće i isplaćene naknade zbog izvršene eksproprijacije zemljišta imajući u vidu status eksproprisanog zemljišta. Odlukama nižestepenih sudova usvojen je tužbeni zahtev. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, jer pravno shvatanje izraženo u nižestepenim odlukama o ništavosti predmetnog sporazuma i potraživanju razlike novčane naknade za ekproprisanu nepokretnost, nastale kao posledica ništavosti zaključenog sporazuma, u skladu je sa postojećom sudskom praksom nižestepenih sudova i revizijskog suda u primeni i tumačenju materijalnog prava relevantnog za presuđenje ove pravne stvari, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Osim toga, pravilna primena materijalnog prava u samom konkretnom slučaju zavisi od utvrđenja činjeničnog stanja pa ni iz tog razloga nije ispunjen zakon u smislu koji se odnosi na potrebu za ujednačavanje sudske prakse. Takođe, revizijom se ukazuje da je potrebno odlučiti o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse u primeni člana 42. Zakona o eksproprijaciji odnosno u pogledu načina određivanja visine tržišne vrednosti nepokretnosti. U sprovedenom postupku nižestepeni sudovi su tržišnu vrednost eksproprisanih nepokretnosti utvrdili na način koji ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za eksproprisanu nepokretnost izraženog kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda. Pored toga, naknada je utvrđena po tržišnoj ceni gradskog građevinskog zemljišta čiji je status, usled donošenja Generalnog urbanističkog plana Grada Vranja, pravilno utvrđen. Pri tom, uz reviziju nisu priložene ni odluke sudova koji bi ukazivali na postojanje drugačije sudske prakse.

Kako u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog nedozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja ništavosti sporazuma i isplate podneta je 28.03.2017. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 1.035.072,00 dinara.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS ni na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić