Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 31359/2023
13.03.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Danilo Petrović, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., VV iz ... i GG iz ..., svih sa boravištem u Republici ..., čiji je punomoćnik Rudin Lagundžić, advokat iz ..., radi nakande štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u presudi Apelacionog suda u Nišu Gž 3454/2023 od 14.09.2023. godine, u sednici održanoj 13.03.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu drugom presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3454/2023 od 14.09.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3454/2023 od 14.09.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tuženih i potvrđena presuda Osnovnog suda u Lebanu P 519/19 od 14.03.2023. godine u stavu drugom izreke, kojim je odbijen tužbeni zahtev za naknadu štete preko dosuđenog iznosa od 50.250,00 dinara do traženog od 618.750,00 dinara. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke, tako što su tuženi obavezani da tužiocu na ime parničnih troškova isplate 61.800,00 dinara.

Protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu drugom izreke presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, zbog pogrešne primene članova 153. i 154. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/23) Vrhovni sud je utvrdio da je revizije nedozvoljena.

Odredbama člana 28. ZPP propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajema propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1.); kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2.).