Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 31359/2023
13.03.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Весне Станковић и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Данило Петровић, адвокат из ..., против тужених ББ из ..., ВВ из ... и ГГ из ..., свих са боравиштем у Републици ..., чији је пуномоћник Рудин Лагунџић, адвокат из ..., ради наканде штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења о трошковима поступка садржаног у пресуди Апелационог суда у Нишу Гж 3454/2023 од 14.09.2023. године, у седници одржаној 13.03.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против решења о трошковима поступка садржаног у ставу другом пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 3454/2023 од 14.09.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 3454/2023 од 14.09.2023. године, ставом првим изреке, одбијене су као неосноване жалбе тужиоца и тужених и потврђена пресуда Основног суда у Лебану П 519/19 од 14.03.2023. године у ставу другом изреке, којим је одбијен тужбени захтев за накнаду штете преко досуђеног износа од 50.250,00 динара до траженог од 618.750,00 динара. Ставом другим изреке, преиначена је првостепена пресуда у ставу трећем изреке, тако што су тужени обавезани да тужиоцу на име парничних трошкова исплате 61.800,00 динара.

Против решења о трошковима поступка садржаног у ставу другом изреке пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију на основу члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП, због погрешне примене чланова 153. и 154. ЗПП.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11 ... 10/23) Врховни суд је утврдио да је ревизије недозвољена.

Одредбама члана 28. ЗПП прописано је да ако је за утврђивање стварне надлежности, права на изјављивање ревизије и у другим случајема прописаним у овом закону меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима се само вредност главног захтева (став 1.); камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и трошкови поступка не узимају се у обзир ако не чине главни захтев (став 2.).