Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Gž 264/19 od 16.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilja i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom i šestom izreke. Stavom drugim izreke, usvojena je žalba tužene i ukinuta odluka o troškovima postupka sadržana u stavu sedmom izreke prvostepene presude i u ukinutom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilje su blagovremeno, izjavile reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na član 404. ZPP.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Predmet ovog spora je zahtev tužilja za naplatu novčanog potraživanja iz radnog odnosa po osnovu minimalne zarade, priznate rešenjem stečajnog suda, a koje nije u potpunosti naplaćeno u postupku stečaja DP „Vesna“ iz Sjenice. Prema Zaključku usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.11.2018. godine, Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa, koja su bez njihove krivice ostale neizmirena u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvđrena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Pobijana presuda ne odstupa od navedenog zaključka, kod činjenice da nije utvrđena povreda prava tužilja na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku označenog društvenog preduzeća.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. ZPP, a imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilja, kao izuzetno dozvoljenoj, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacionii sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, dok je članom 479. stav 6. ZPP propisano da protiv odluke drugostepenom suda kojim je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 20.02.2017. godine. Tužilje nisu jedinstveni suparničari, u smislu člana 210. ZPP, pa se ocena dozvoljenosti revizije ceni u odnosu na svaku od tužilja pojedinačno. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude u odnosu na svaku od tužilja pojedinačno, a prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 3.000 evra.

Imajući u vidu da se u ovom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost pobijanog dela u odnosu na svaku od tužilja ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužilja nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Sa napred navedenih razloga, a na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Tužilje nisu uspele u postupku po reviziji i zato im ne pripada pravo na naknadu troškova tog postupka, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić