Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku predviđeno je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnospravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije, shodno stavu 2. iste odredbe, odlučuje Vrhovni kasacioni sud.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da nema uslova da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.

Prema razlozima pobijane drugostepene presude, tužiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove i strah, koje je tužiocu prouzrokovao tuženi prekoračenjem nužne odbrane, prilikom fizičkog sukoba sa tužiocem. Nakon verbalnog sukoba koji je inicirao tužilac, tužilac i tuženi su se fizički sukobili na taj način što je tužilac počeo da davi tuženog, a tuženi je tužioca udario motikom u glavu. Usled udarca tuženog, tužilac je zadobio povredu u vidu razderno nagnječne rane u predelu čeonog temenog dela glave. Drugostepeni sud nalazi da je tuženi kritičnom prilikom postupao u prekoračenju nužne odbrane jer je primenio jaču silu od neophodne, pri čemu je utvrđen i doprinos tužioca nastanku štete u visini od 40%.

Imajući u vidu razloge na kojima je zasnovana pobijana drugostepena presuda, Vrhovni kasacioni sud je stanovišta da ne postoji zakonom predviđen osnov da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog o navedenom pravnom pitanju. Izuzetno dozvoljena revizija u skladu sa odredbom člana 404. stav 1. ZPP može se izjaviti samo zbog takve pogrešne primene materijalnog prava koja iziskuje novo tumačenje prava o određenom pravnom pitanju ili razmatranje pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, u opštem interesu, kao i kada postoji neujednačenost sudske prakse o nekom pravnom pitanju. Pogrešna primena materijalnog prava učinjena u pojedinačnoj presudi ne predstavlja razlog za izjavljivanje, odnosno za odlučivanje o posebnoj reviziji. U pobijanoj drugostepenoj presudi je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, prema okolnosti konkretnog slučaja, utvrđeno da je tuženi postupao u stanju prekoračenja nužne odbrane, što se u postupku po posebnoj reviziji ne može preispitivati, pa se ne može dati ni novo tumačenje prava o tom pravnom pitanju po izjavljenoj posebnoj reviziji.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tuženog u skladu sa odredbom člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tuženog nedozvoljena.

Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku propisano je da protiv odluke drugostepenog suda, donete u parnici u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena.

Sporovima male vrednosti, shodno odredbi člana 468. stav 1. ZPP, smatraju se sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Vrednost predmeta spora u konkretnom slučaju iznosi 230.000,00 dinara, pa revizija protiv odluke donete u predmetnom sporu male vrednosti nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud odbacio je reviziju tuženog, kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić