Против правноснажне другостепене пресуде тужени је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, са позивом на одредбу члана 404. ЗПП.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку предвиђено је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равносправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије, сходно ставу 2. исте одредбе, одлучује Врховни касациони суд.

Ценећи испуњеност услова за одлучивање о ревизији туженог као изузетно дозвољеној, Врховни касациони суд је утврдио да нема услова да се дозволи одлучивање о посебној ревизији туженог.

Према разлозима побијане другостепене пресуде, тужиоцу је досуђена накнада нематеријалне штете за претрпљене физичке болове и страх, које је тужиоцу проузроковао тужени прекорачењем нужне одбране, приликом физичког сукоба са тужиоцем. Након вербалног сукоба који је иницирао тужилац, тужилац и тужени су се физички сукобили на тај начин што је тужилац почео да дави туженог, а тужени је тужиоца ударио мотиком у главу. Услед ударца туженог, тужилац је задобио повреду у виду раздерно нагњечне ране у пределу чеоног теменог дела главе. Другостепени суд налази да је тужени критичном приликом поступао у прекорачењу нужне одбране јер је применио јачу силу од неопходне, при чему је утврђен и допринос тужиоца настанку штете у висини од 40%.

Имајући у виду разлоге на којима је заснована побијана другостепена пресуда, Врховни касациони суд је становишта да не постоји законом предвиђен основ да се дозволи одлучивање о посебној ревизији туженог о наведеном правном питању. Изузетно дозвољена ревизија у складу са одредбом члана 404. став 1. ЗПП може се изјавити само због такве погрешне примене материјалног права која изискује ново тумачење права о одређеном правном питању или разматрање правних питања у интересу равноправности грађана, у општем интересу, као и када постоји неуједначеност судске праксе о неком правном питању. Погрешна примена материјалног права учињена у појединачној пресуди не представља разлог за изјављивање, односно за одлучивање о посебној ревизији. У побијаној другостепеној пресуди је на основу утврђеног чињеничног стања, према околности конкретног случаја, утврђено да је тужени поступао у стању прекорачења нужне одбране, што се у поступку по посебној ревизији не може преиспитивати, па се не може дати ни ново тумачење права о том правном питању по изјављеној посебној ревизији.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд није дозволио одлучивање о посебној ревизији туженог, као у ставу првом изреке, применом одредбе члана 404. став 2. ЗПП.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије туженог у складу са одредбом члана 410. став 2. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да је ревизија туженог недозвољена.

Одредбом члана 479. став 6. Закона о парничном поступку прописано је да против одлуке другостепеног суда, донете у парници у спору мале вредности, ревизија није дозвољена.

Споровима мале вредности, сходно одредби члана 468. став 1. ЗПП, сматрају се спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Вредност предмета спора у конкретном случају износи 230.000,00 динара, па ревизија против одлуке донете у предметном спору мале вредности није дозвољена.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд одбацио је ревизију туженог, као у ставу другом изреке, применом одредбе члана 413. Закона о парничном поступку.

Председник већа - судија

др Драгиша Б. Слијепчевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић