Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi VV je blagovremeno podneo reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči i na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nema mesta odlučivanju o izjavljenoj reviziji primenom instituta posebne revizije iz člana 404. ZPP, s obzirom da je revizija dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11....18/20 – u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi VV su supružnici koji su brak zaključili ...1973. godine. Njihov sin GG kao zajmoprimac i tuženi VV, kao zajmodavac zaključili su i overili ugovor o zajmu pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru Ov. 17359/09 od 28.12.2009. godine. Predmet zajma su novčani iznosi od 83.271 evra, 11.995 evra i 98.243 evra sa obavezom vraćanja prema planu otplate koji je naveden u članu 2. ugovora. Članom 3. ugovora predviđeno je da za vraćanje novca primljenog na zajam zajmoprimac garantuje upisom hipoteke na nepokretnostima njegovog oca – tuženog BB, koji je vlasnik zemljišta u naselju ... i to kat. parcela broj ..., ... i ... upisanih u ln ... KO ... U članu 6. ugovora tuženi BB je dao saglasnost da se na njegovoj nepokretnosti iz člana 3. ugovora upiše hipoteka koja će biti garancija za otplatu navedenog zajma. Ugovor je potpisao i tuženi BB, kao davalac hipoteke. Istog dana - 28.12.2009. godine tuženi BB je pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru overio i založnu izjavu Ov. 17358/09 kojom je bezuslovno dozvolio da se na osnovu te izjave, a za obezbeđenje zajma prema drugotuženom kao poveriocu, izvrši upis založnog prava – hipoteke u korist drugotuženog na opisanim nepokretnostima u njegovom vlasništvu, uz dato ovlašćenje poveriocu da, ako dug ne bude plaćen o dospelosti, potraživanje može naplatiti iz cene dobijene prodajom u vansudskom postupku. Navedeno je da tržišna vrednost zemljišta koje je predmet obezbeđenja, prema proceni ovlašćenog procenitelja, iznosi 146.545 evra. Davalac založne izjave je garantovao da treća lica nemaju nikakvih prava na hipotekovanoj nepokretnosti. Navedena založna izjava ne sadrži iznos potraživanja koje se obezbeđuje, niti valutu plaćanja i vreme dospelosti iznosa pojedinačnih rata. Tužilja je protiv supruga pokrenula parnicu za deobu zajedničke imovine stečene u braku, pa je nakon priznanja tužbenog zahteva doneta presuda na osnovu priznanja Osnovnog suda u Novom Pazaru P 134/12 od 27.02.2012. godine, sa rešenjem o ispravci P 134/12 od 25.09.2013. godine, kojom je tužilji utvrđeno pravo svojine po osnovu sticanja u bračnoj zajednici na ½ idealnih delova kat.parcela ... i ... KO ... Po osnovu te presude tužilja je upisala svoje pravo susvojine na parcelama i vikend kući u javnim knjigama. Osnovni sud u Novom Pazaru je po predlogu tužilje, rešenjem R1 6/15 od 19.05.2016. godine, izvršio fizičku deobu nepokretnosti upisanih u ln ... KO ..., tako što je tužilji pripao deo kp. ... u opisanim merama i granicama sa vikend kućom od 19 m2, a njenom suprugu preostali deo kp. 255/1 i cela kp. ... Ostavinskim rešenjem O 91/91 od 26.08.1991. godine tuženi BB je nasledio od oca ½ kat. prarcele ..., dok je ugovorom o kupoprodaji Ov 3001/86 od 30.12.1986. godine kupio kat. parcelu ... KO ...

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom odredbi članova 2, 6. stav 2, 8. stav 1. tačka 2, 10. stav 1. Zakona o hipoteci („Službeni glasnik RS“ br. 115/2005) i člana 176. stav 2. Porodičnog zakona, odbio i osnovni i eventualni tužbeni zahtev sa obrazloženjem da postoji prećutna saglasnost tužilje za zasnivanje hipoteke, pri čemu je imao u vidu i da je deoba imovine supružnika izvršena 19.05.2016. godine a založna izjava overena mnogo ranije - 28.12.2009. S obzirom da u momentu davanja založne izjave u javnim knjigama nije bila izvršena zabeležba o zajedničkoj svojini na imovini opterećenoj hipotekom, kao i o načinu upravljanja i raspolaganja tom imovinom, čime bi treća lica imala saznanja o tim činjenicama, pozivajući se na načelo pouzdanja i istinitosti podataka upisanih u katastru nepokretnosti, propisanog odredbom člana 63. važećeg Zakona o državnom premeru i katastru, taj sud je zaključio da založna izjava kao deo ugovora o zajmu nije ništava, u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, jer sadrži sve neophodne podatke propisane odredbom člana 12. Zakona o hipoteci. Kako založna izjava nije ništava u celini, time je neosnovan i zahtev za utvrđenje ništavosti njenog dela koji se odnosi na ½ idealnih delova pojedinih nepokretnosti koje su bile predmet obezbeđenja.

Drugostepeni sud je ocenio da je na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo u pogledu odluke o primarnom tužbenom zahtevu, pa je prvostepenu presudu u tom delu preinačio usvajanjem tužbenog zahteva. Po oceni drugostepenog suda, pretpostavka o tačnosti podataka o nepokretnostima i pravima na njima upisanih u katastar nepokretnosti je oborive prirode i ne može isključiti primenu prinudnih normi materijalnog prava o posebnom režimu zajedničke svojine stečene u braku, propisanog članom 174. stav 1. i 3. Porodičnog zakona, pa je bez pravne važnosti zasnivanje hipoteke na predmetu zajedničke imovine bračnih drugova od strane jednog od supružnika upisanog kao vlasnika u javnim knjigama (u ovom slučaju prvotuženog), bez pismene saglasnosti drugog supružnika. S obzirom da je osnovan tužbeni zahtev koji je postavljen kao primarni, usvajanjem tog zahteva otpala je obaveza odlučivanja o eventualnom tužbenom zahtevu, shodno članu 197. ZPP.

Osnovano se revizijom tuženog ukazuje da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje u ovoj pravnoj stvari nepotpuno utvrđeno.

Sporno pravno pitanje koje se postavilo u parnici je punovažnost založnih izjava koje je tuženi, kao supružnik tužilje, dao bez njene saglasnosti i na osnovu kojih je konstituisana hipoteka na nepokretnostima stečenim u braku.

Pravo zajedničke svojine stečeno u toku trajanja zajednice života u braku potpada pod poseban zakonski režim propisan odredbama Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, broj 18/05, 72/11 – dr.zakon i 6/15). Imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu (član 171. stav 1.). Zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno, s tim što se u pogledu poslova redovnog upravljanja smatra da ih supružnik uvek preduzima uz saglasnost drugog supružnika (član 174. stav 1. i 2). Suprotno, odredbom člana 174. stav 3. Porodičnog zakona je izričito propisano da supružnik ne može raspolagati svojim udelom u zajedničkoj imovini, niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima. Posledica ovakvog zakonskog režima zajedničke svojine, kada je u pitanju nepokretna imovina, je pretpostavka da se smatra da su supružnici izvršili deobu zajedničke imovine ako su u javni registar prava na nepokretnostima upisana oba supružnika kao suvlasnici na opredeljenim udelima (član 176. stav 1.). Takođe, važi i zakonska pretpostavka da je izvršen upis na ime oba supružnika kada je izvršen na ime samo jednog od njih, osim ako nakon upisa nije zaključen pismeni sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine, odnosno bračni ugovor, ili je o pravima supružnika na nepokretnosti odlučivao sud (član 176. stav 2).

Zasnivanje hipoteke kao založnog prava na nepokretnosti predstavlja akt i pravni posao raspolaganja regulisan odredbama posebnog Zakona o hipoteci („Službeni glasnik RS“ br. 115/05), koji se primenjuje u konkretnom slučaju. Prema odredbi člana 2. ovog zakona, hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug po dospelosti, zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom iz vrednosti nepokretnosti pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca, bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi. Imperativnom odredbom člana 6. stav 2. istog zakona izričito je propisano da se hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj imovini zasniva samo na celoj nepokretnoj stvari, uz saglasnost svih zajedničara. Hipoteka se zasniva ugovorom između vlasnika nepokretnosti ili drugog lica koje ima pravo raspolaganja u smislu ovog zakona i poverioca u čiju korist se ustanovljava radi namirenja obezbeđenog potraživanja, koji se zaključuje u pisanoj formi i sa potpisima ugovarača overenim u sudu ili kod drugog zakonom ovlašćenog organa za overu potpisa na aktima o prometu nepokretnosti (član 9. i 10. Zakona). Ugovor o hipoteci mora da sadrži obavezne odredbe (član 12. Zakona), između ostalog naročito precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojednih rata i vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i o iznosu sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji se određuje dospelost, ako rok nije određen. Hipoteka može da nastane i kao jednostrana, na osnovu založne izjave vlasnika kojom on ovlašćuje poverioca da svoje nenamireno dospelo potraživanje naplati iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, na način propisan zakonom, i koja po svojoj formi i sadržini odgovara ugovoru o hipoteci (član 14. Zakona).

U konkretnom slučaju, osporenim založnim izjavama tuženog - supružnika tužilje, ustanovljena je stvarna zaloga na nepokretnostima koje, po nalaženju drugostepenog suda, predstavljaju zajedničku imovinu supružnika saglasno odredbi člana 171. stav 1. Porodičnog zakona, a protivno zabrani samostalnog raspolaganja izrečenoj odredbom člana 174. stav 3. istog zakona. Međutim, nižestepeni sud je kod takvog zaključivanja propustio da oceni od kakvog je značaja za pravni režim založene imovine činjenica utvrđena u prvostepenoj presudi, da je na osnovu ostavinskog rešenja O 91/91 od 26.08.1991. godine tuženi BB nasledio od svog oca ½ kat. parcele ... čijom podelom je, kako proizilazi iz priloženog uverenja Službe za katastar nepokretnosti Novi Pazar od 16.12.2016. godine, nastala kat. parcela ... koja je bila sredstvo obezbeđenja. Iako je ova isprava izvedena kao dokaz u prvostepenoj presudi, taj sud nije razjasnio da li je kat. parcela ... upisana u ln ... KO ... posebna imovina tuženog ili imovina stečena u braku, niti je razjasnio svojinski režim vikend kuće koja se nalazi na toj parceli, imajući u vidu datume donošenja i sadržinu ostavinskog rešenja i presude na osnovu priznanja kojom je tuženi priznao tužilji pravo svojine na polovini ove nepokretnosti, kao i izvršene upise u javnim knjigama. Osim toga, prema članu 3. ugovora o zajmu Ov. 17359/09 od 28.12.2009. godine, predmet obezbeđenja bila je i kat. parcela ... KO ... za koju nije utvrđeno da li je nastala od matične kp ... koja je bila predmet nasleđivanja ili od neke druge parcele, pa se za sada ne može prihvatiti da su sve nepokretnosti koje su predmet obezbeđenja bile u zajedničkoj svojini supružnika. Ovo stoga što prema članu 168. stav 1. Porodičnog zakona, posebnu imovinu supružnika predstavlja kako imovina koju je stekao pre sklapanja braka, tako i imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine odnosno nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava, pa je prednje utvrđenje bitno za ocenu da li je tuženi – suprug tužilje, mogao nekim nepokretnostima i kojim da raspolaže samostalno.

Po stanovištu revizijskog suda, iz izloženih razloga osnovano revident ukazuje na nepravilnosti u pobijanoj presudi s obzirom da nisu razjašnjene sve bitne činjenice radi pouzdanog utvrđenja da li su sve nepokretnosti koje su predmet hipoteke zajednička svojina supružnika ili su neke od njih posebna imovina zalogodavca, pa se za sada na osnovu relevantnih odredbi materijalnog prava ne može prihvatiti zaključak tog suda o ništavosti osporenih založenih izjava datih bez pismene i overene izjave o saglasnosti tužilje za takvo raspolaganje. Osim toga, zasnivajući pobijanu odluku samo na nepostojanju izričite saglasnosti tužilje za zasnivanje založnog prava, drugostepeni sud se nije izjasnio da li je i od kakvog značaja za pravnu valjanost zaloge i savesnost ugovornih strana, okolnost da je tužilja mnogo godina nakon zaključenja ugovora o zajmu i konstituisanja hipoteke podnela tužbu za deobu bračne tekovine i izdejstvovala presudu kojom joj je utvrđeno pravo svojine na ½ kp. ... i ... KO ... usled priznanja tuženog – supružnika, na osnovu kojeg je izvršila upis u katastru i fizičku deobu. Ovo naročito kod okolnosti da je sin supružnika izvršio pozajmicu a otac garantovao nepokretnom imovinom, u odnosu na koju je izričito izjavio da druga lica ne polažu nikakva prava, pa je trebalo ispitati da li je postojala saglasnost tužilje za zasnivanje hipoteke jer se pretpostavkom tačnosti podataka upisanih u Katastru nepokretnosti štite samo savesna lica odnosno savesni sticaoci prava na upisanim nepoketnostima, pa se pretpostavka o istinitosti i potpunosti izvršnog upisa može smatrati neoborivom samo u odnosu na savesnog sticaoca prava. To znači i da štetne posledice nastale zbog pouzdanja u tačnost i istinitost upisanih podataka u javnom registru nepokretnosti ne mogu snositi samo treća savesna lica odnosno da nesavesna lica mogu snositi sve štetne posledice nastale zbog pouzdanja u načelo tačnosti i istinitosti u javnom registru upisanih podataka o nepokretnosti. Nesavesnim se smatra lice koje je znalo ili moglo znati da postoji nesaglasnost upisa u odnosu na u vanknjižno stanje.

Iz navedenih razloga nije bilo uslova za preinačenje pobijane presude pa je ista morala biti ukinuta.

U nastavku postupka drugostepeni sud će otkloniti ukazane nepravilnosti i pravilnom primenom materijalnog prava ponovo odlučiti o žalbi tužilje, pri čemu će po potrebi oceniti pravnu valjanost založne izjave u svetlu člana 12. Zakona o hipoteci, imajući u vidu da je data i kao sastavni deo ugovora o zajmu (član 3.i 6.) i kao posebna isprava, i voditi računa o tome da je pored osnovnog zahteva postavljen i eventualni tužbeni zahtev koji se odnosi na utvrđenje ništavosti dela založne izjave u pogledu suvlasničkog udela tužilje od ½ samo određenih nepokretnosti koje su bile predmet zaloge, pa će o zahtevima žalbe odlučiti u skladu sa članom 197. ZPP.

Odluka o parničnim troškovima je takođe ukinuta jer zavisi od konačnog ishoda spora.

Sa izloženog, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić