.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3235/2019
10.02.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., sa privremenim boravkom u ..., čiji su punomoćnici Bojan Buha, advokat iz ... i Mirko Marić, advokat iz ..., protiv tuženog “Biotrans“ DOO Šid, koga zastupa direktor BB, čiji je punomoćnik Predrag Diković, advokat iz ..., radi pobijanja dužnikovih pravnih radnji, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1602/19 od 16.04.2019. godine, u sednici održanoj 10.02.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1602/19 od 16.04.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici P 497/2017 od 18.01.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa je utvrđeno da je ugovor o prenosu udela broj ... od 28.04.2015. godine, zaključen između Privrednog društva „Bio Retur“ DOO iz Šida, u svojstvu prenosioca i tuženog Privrednog društva „Biotrans“ DOO Šid u svojstvu sticaoca, kojim je prenosilac sticaocu besteretno preneo u svojinu udeo od 16,5% osnovnog kapitala u privrednom društvu „L.A.B.B. Group“ DOO Šid, bez pravnog dejstva u odnosu na tužioca AA, u iznosu od 15.606.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 31.12.2011. godine do isplate i u iznosu od 265.283,77 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na ime glavnog potraživanja, te u iznosu od 944.576,47 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici P 205/216 od 20.10.2016. godine do isplate, na ime troškova parničnog postupka. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 477.900,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan preostali deo zahteva tužioca za naknadu troškova parničnog postupka u visini od 48.700,00 dinara, a koji čini razliku od traženih 526.600,00 dinara do dosuđenih 477.900,00 dinara, kao i za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova parničnog postupka od dana presuđenja do dana izvršnosti. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom petim izreke, određena je privremena mera kojom se tuženom zabranjuje otuđenje ili opterećenje svake vrste suvlasničkog udela, u iznosu od 16,5% koje tuženi ima u „L.A.B.B. Group“ DOO Šid, sve do pravnosnažnog okončanja ovog postupka, te da će ova odluka služiti kao osnov za upis u APR.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1602/19 od 16.04.2019. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici P 497/17 od 17.01.2019. godine u pobijanom delu kojim je usvojen tužbeni zahtev i predlog tužioca za određivanje privremene mere (stavovi prvi i peti izreke), kao i odluka o troškovima postupka (stav drugi izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju iz svih razloga predviđenih članom 407. stav 1. tačka 3. i 4. ZPP.
Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP (''Službeni glasnik RS'', br.72/11...87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U reviziji se neosnovano ukazuje da u ovoj pravnoj stvari nije nadležan za suđenje sud opšte nadležnosti, već privredni sud, imajući u vidu da nije reč o sporu iz člana 25. stav 1. tač.1. i 3. Zakona o uređenju sudova.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kao zajmodavac zaključio više ugovora o zajmu sa privrednim društvom „Bio Retur“ iz Šida kao zajmoprimcem, a tuženi je primljene iznose uplaćivao na račun privrednog društva „L.A.B.B. Group“ DOO, čiji je jedan od osnivača. Između tužioca i BB, zaključen je 24.02.2009. godine ugovor o prenosu udela kojim je konstatovano da tužilac kao prenosilac bez naknade prenosi na BB kao sticaoca udeo u društvu i to 100% udela, a BB je postao osnivač i jedini član društva tuženog, što je sprovedeno kroz registar Agencije za privredne registre. Kako tužiocu pozajmice nisu vraćene, tužilac je pred Privrednim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P 205/16, pokrenuo postupak radi naplate duga od 15.606.000,00 dinara, kao 265.283,77 evra, a presudom su tužiocu priznati troškovi postupka od 944.576,47 evra. Ova presuda je postala pravnosnažna 02.10.2018. godine, kada je presudom Privrednog apelacionog suda Pž 442/17 od 02.10.2018. godine odbijena kao neosnovana žalba tuženog „Bio Retur“ i potvrđena presuda Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici P 205/206 od 20.10.2016. godine. U toku postupka za naplatu potraživanja koje je tužilac imao prema tuženom preduzeću „Bio Retur“, zaključen je Ugovor o prenosu udela između Preduzeća „Bio Retur“ kao prenosioca i ovde tuženog preduzeća „Biotrans“ 23.04.2015. godine, kojim su ugovarači saglasno konstatovali da je prenosilac član privrednog društva „L.A.B.B. Group”, da je vlasnik udela u društvu u visini od 16,5% osnovnog kapitala, a članom 2. ugovoreno je da danom zaključenja ovog ugovora prenosilac prenosi bez naknade na sticaoca udeo u društvu u visini od 16,5% osnovnog kapitala društva, što predstavlja upisani novčani kapital: 116.608,27 evra i uplaćeni novčani kapital 15.832.662,5 RSD. Ugovor je overen pred Upravom gradske opštine Stari Grad u Beogradu 28.04.2015. godine.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, kada su usvojili tužbeni zahtev.
U konkretnom slučaju preduzeće „Bio Retur“ je tužiočev dužnik po osnovu više zaključenih ugovora o zajmu, što je utvrđeno pravnosnažnom presudom Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici P 205/2016 od 20.10.2016. godine (koja je postala pravnosnažna 02.10.2018. godine). Preduzeće „Bio Retur“ je bez sredstava koja bi bila vraćena tužiocu kao zajmodavcu, a 2015. godine je zajmoprimac – dužnik zaključio Ugovor o prenosu udela kojim je kao prenosilac preneo bez naknade na sticaoca, ovde tuženo preduzeće „Biotrans“ udeo u visini od 16,5% osnovnog kapitala u privrednom društvu „L.A.B. B. Group“ što je jedina imovina koju je imao tužiočev dužnik preduzeće „Bio Retur“. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, kako je tužiočev dužnik – preduzeće „Bio Retur“ raspolagalao jedinom imovinom iz koje je bilo moguće naplatiti tužiočevo dospelo potraživanje, a ova imovina je kao osnivački ulog u privrednom društvu „L.A.B.B. Group“ preneo ovde tuženom preduzeću, na taj način tužiočev dužnik je osujetio naplatu tužiočevog dospelog potraživanja. Zakon o obligacionim odnosima u članu 280. propisuje da svaki poverilac čije je potraživanje dospelo za isplatu, i bez obzira kad je nastalo, može pobijati pravnu radnju svog dužnika koja je preduzeta na štetu poverilaca (stav 1.); smatra se da pravna radnja preduzeta na štetu poverilaca ako usled njenog izvršenja dužnik nema dovoljno sredstava za ispunjenje poveriočevog potraživanja (stav 2.). Članom 281. stav 3. istog zakona, propisano je da kod besplatnih raspolaganja i sa njima izjednačenih pravnih radnji smatra se da je dužnik znao da preduzetim raspolaganjem nanosi štetu poveriocima, i za pobijanje tih radnji ne zahteva se da je trećem licu to bilo poznato ili moglo biti poznato.
U skladu sa citiranim zakonskim odredbama ispunjeni su uslovi da tužilac kao poverilac pobija pravne radnje dužnika u cilju naplate svog dospelog potraživanja, na taj način što će odredbe ugovora od 2015. godine kojim je dužnik rasplagao celokupnom svojom imovinom (osnivačkim ulogom) u korist tuženog, biti bez dejstva prema tužiocu kao poveriocu jer je ovom pravnom radnjom dužnik tužioca onemogućio da namiri potraživanje koje mu je utvrđeno pravnosnažnom presudom Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici P 205/2016 od 20.10.2016. godine. U tom smislu pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je dužnik znao da preduzetom radnjom nanosi štetu poveriocu, jer je besplatno raspolagao svojim osnivačkim udelom kao jedinom imovinom u korist ovde tuženog i na taj način onemogućio tužioca da naplati svoje dospelo potraživanje. Imajući u vidu navedeno, ispunjeni su uslovi propisani članovima 208, 281. stav 3, 283, 284. i 285. ZOO, te pravna radnja – ugovor koji je zaključen 2015. godine, gubi dejstvo prema tužiocu koliko je potrebno za ispunjenje njegovih potraživanja.
Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.
Revizijskim navodima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za izjavljivanje revizije, kako je to propisano članom 407. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
