Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3243/2020
15.04.2021. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Vesne Popović, Gordane Komnenić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Radovan Novković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Stanojević, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4476/19 od 11.09.2019. godine, u sednici od 15.04.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4476/19 od 11.09.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 7544/18 od 11.09.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi naknadi materijalnu štetu u iznosu od 400.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospeća svake zarade do konačne isplate i nagradu od 250 evra. Stavom drugim izreke određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4476/19 od 11.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nema zakonskih uslova za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP. Naime, revizijom se ukazuje na bitne povrede postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, zbog kojih se izuzetna revizija ne može podneti, i ukazuje se takođe na povredu materijalnog prava, odnosno odredaba Zakona o obligacionim odnosima, Zakona o radu i Kodeksa profesionalne etike advokata, ali se ne ukazuje na zakonske razloge za izuzetnu dozvoljenost revizije. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.