Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 3243/2020
15.04.2021. година
Београд

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија Jасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Весне Поповић, Гордане Комненић и Божидара Вујичића, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Радован Новковић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Милош Станојевић, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 4476/19 од 11.09.2019. године, у седници од 15.04.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 4476/19 од 11.09.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П 7544/18 од 11.09.2018. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца да му тужени накнади материјалну штету у износу од 400.000,00 динара са законском затезном каматом од дана доспећа сваке зараде до коначне исплате и награду од 250 евра. Ставом другим изреке одређено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 4476/19 од 11.09.2019. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против другостепене пресуде, тужилац је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешне примене материјалног права и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног касационог суда, нема законских услова за одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. важећег Закона о парничном поступку – ЗПП. Наиме, ревизијом се указује на битне повреде поступка и погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, због којих се изузетна ревизија не може поднети, и указује се такође на повреду материјалног права, односно одредаба Закона о облигационим односима, Закона о раду и Кодекса професионалне етике адвоката, али се не указује на законске разлоге за изузетну дозвољеност ревизије. Зато је одлучено као у ставу првом изреке.