.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3259/2020
12.11.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Rodoljub Marinković advokat iz ..., protiv tuženih „Elektromreža Srbije“ a.d. Beograd, čiji je punomoćnik Igor Isailović, advokat iz ... i Operatora distributivnog sistema „EPS Distribucija“ d.o.o. Beograd – ogranak Elektrodistribucija Novi Pazar, čiji je punomoćnik Nemanja Vlček advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3817/19 od 03.03.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 12.11.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3817/19 od 03.03.2020. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3817/19 od 03.03.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru P 945/18 od 09.05.2019. godine, ispravljene rešenjem istog suda P 945/18 od 08.07.2019. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obavežu tuženi da, na ime umanjenja tržišne vrednosti kp broj .. zv. „BB“, livada dvojne klase i to 5. klase u površini od 19,36 ari i 6. klase u površini od 53,97 ari, što čini ukupnu površinu od 73,33 ari, upisane u listu nepokretnosti broj .. KO ... na ime tužioca, isplate i to prvotuženi na ime umanjenja tržišne vrednosti kp broj .. KO ... u površini od 19,25 ari iznos od 2.566.454,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.04.2018. godine pa do isplate i drugotuženi na ime umanjenja tržišne vrednosti kp broj .. KO ... u površini od 9,16 ari iznos od 1.203.626,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.04.2018. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je prigovor litispedencije prvotuženog i drugotuženog kao neosnovan. Stavom trećim izreke obavezan je tužilac da prvotuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 24.000,00 dinara, kao i troškove postupka drugotuženom u iznosu od 144.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3817/19 od 03.03.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru P 945/18 od 09.05.2019. godine, ispravljena rešenjem istog suda P 945/18 od 08.07.2019. godine, u stavu prvom izreke i u delu stava trećeg izreke koji se odnosi na tuženog Operatora distributivnog sistema „EPS Distribucija“ d.o.o. Beograd – ogranak Elektrodistribucija Novi Pazar. Stavom drugim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tuženog Operatora distributivnog sistema „EPS Distribucija“ d.o.o. Beograd – ogranak Elektrodistribucija Novi Pazar i potvrđeno je rešenje Osnovnog suda u Novom Pazaru P 945/18 od 09.05.2019. godine. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke presude Osnovnog suda u Novom Pazaru P 945/18 od 09.05.2019. godine, ispravljene rešenjem istog suda P 945/18 od 08.07.2019. godine, u delu koji se odnosi na tuženog „Elektromreža Srbije“ a.d. Beograd, pa je obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 18.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba Zakona o parničnom postupku i zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim da je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi „Elektromreža Srbije“ a.d. Beograd je podneo odgovor na reviziju.
Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 - u daljem tekstu: ZPP) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a o dozvoljenosti i osnovanosti te revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom drugostepenom presudom odlučeno je o zahtevu za isplatu naknade na ime umanjene tržišne vrednosti nepokretnosti. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijana odluka drugostepenog suda je u skladu sa ustanovljenom sudskom praksom i pravnim stavom izraženim u odlukama revizijskog suda (pravni stav građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 23.01.2017. godine) da u postupcima naknade štete zbog umanjene tržišne vrednosti nepokretnost zbog prelaska kablova električne energije preko katastarske parcele tužioca, gde odredbama Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa a ni drugim zakonom nije propisan poseban rok zastarelosti, zbog čega pravo na ime naknade po navedenom osnovu zastareva u opštem roku od 10 godina iz člana 371. Zakona o obligacionim odnosima, a rok zastarelosti počinje da teče od stavljanja u funkciju elektromreže. U konkretnom slučaju predmetni dalekovod pušten je u rad 1985. godine, a kako je tužba zbog umanjenja tržišne vrednosti zemljišta zbog ustanovljena službenosti podneta dana 22.09.2017. godine, to je zahtev tužioca za naknadu štete zastareo.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, jer nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse u ovoj vrsti spora. Ukazivanje tužioca u reviziji na postojanje drugačijih odluka (presuda Osnovnog suda u Kraljevu – Sudska jedinica Raška P 4269/10 od 14.12.2012. godine) ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci, jer pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.
Takođe, nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko – pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je dana 29.02.2017. godine. Vrednost predmeta pobijanog dela iznosi 3.770.080,00 dinara, koji iznos ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Imajući u vidu da se radi o imovinsko – pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora ne prelazi zakonom propisan revizijski cenzus za dopuštenost revizije po članu 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.
Iz tog razloga, na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
