Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 348/18 od 19.02.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i prvostepena presuda je potvrđena u stavu prvom, u stavu drugom i u delu stava trećeg izreke kojim je odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje prema tuženima Gradu Kragujevcu i JP „Putevi Srbije“ da je tužilac po osnovu gradnje sopstvenim sredstvima i sopstvenim radom vlasnik i držalac sa celinom pomoćne zgrade bliže opisanim kao u tom stavu izreke i zahtev za utvrđenje po istom osnovu tužilje BB prema tuženom VV, te u delu stava četvrtog izreke kojim je tužilja obavezana da tuženom VV naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 206.390,00 dinara. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je preinačena u preostalom delu stava trećeg izreke i stava četvrtog izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca AA i utvrđeno prema tuženom VV iz ... da je tužilac po osnovu gradnje sopstvenim sredstvima i sopstvenim radom vlasnik i držalac sa celinom pomoćne zgrade, označene kao zgrada br. 2 „pomoćna zgrada“ postojećoj na kp. .. u ulici ... broj .., sve upisano u ln. br. .. KO ... što je tuženi dužan da prizna, dozvoli i trpi da se tužilac na osnovu ove presude knjiži kod SKN ... i u odnosu na tužioca AA iz ... i tuženog VV iz ... određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom trećim izreke, ukinuto je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu četvrtom izreke u delu kojim su obavezani tužioci da tuženom VV iz ... na iznos od 206.290,00 dinara plate zakonsku zateznu kamatu od izvršnosti do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u potvrđujućem delu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s`tim što su predložili da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Prema članu 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kad je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom u pobijajućem delu odlučeno je odbijanjem tužbenog zahteva za utvrđenje prava vlasništva i korišćenja na nepokretnostima (parcelama i zgradama koje su bile predmet ostavinskog postupka pravnog prethodnika stranaka) po osnovu izvršenog usmenog sporazuma o deobi nepokretnosti. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer primena materijalnog prava u odnosu na predmet ovog spora (utvrđenje prava vlasništva i korišćenja na nepokretnostima (parcelama i zgradama koje su bile predmet ostavinskog postupka pravnog prethodnika stranaka) po osnovu izvršenog usmenog sporazuma o deobi nepokretnosti) kao i postojanje aktivne i pasivne legitimacija stranka u sporu vezana je za konkretno činjenično stanje i rešenje spornog odnosa, pa nema uslova da se o reviziji izuzetno odlučuje u cilju razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanja sudske prakse ili radi novog tumačenja prava. Odluke priložene uz reviziju kojima tužioci ukazuju na eventualno drugačije odlučivanje u istom pravnom pitanju u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom ne ukazuje nužno na iskazan različiti pravni stav u tim odlukama, budući da pravilna primena materijalnog prava u tim sporovima zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja svakog konkretnog slučaja, pa nije ispunjen ni uslov ujednačavanja sudske prakse. Osim toga, revizijom se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za izuzetnu reviziju.

Kod takvog stanja, kako u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari, podneta je 06.05.2014. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 500.000.00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja iznos ispod 40.000 evra.

Kako se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje pri čemu vrednost predmeta spora pobijanog dela u iznosu od 500.000,00 dinara očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da revizija nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić