Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), a u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao o izuzetno dozvoljenoj.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2).

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Predmet tražene pravne zaštite, o kome je odlučeno pobijanom pravnosnažnom presudom je isplata naknade zbog povrede imovinskog autorskog prava tužilje nastale neovlašćenim iskorišćavanje autorskog dela udžbenika „VV“ u periodu od 01.01.2012. godine do 31.12.2016. godine koja povreda je izvršena tako što je tužena u tom vremenskom periodu vršila neovlašćeno fotokopiranje predmetnog udžbenika i stavila u promet tako načinjene fotokopije bez da je sa tužiljom, kao nosiocem autorskog prava zaključila ugovor o ustupanju autorskih prava na osnovu kojeg bi tužena imala pravo da iskorišćava predmetno autorsko delo i stavlja ga u promet. O ovom pravu tužilje sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava citiranog u obrazloženjima odluka koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke ovoga suda u kojima je odlučivano o zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom – o pravu na naknadu štete zbog povrede imovinskog autorskog prava autora u visini pravilno određenoj primenom člana 206. Zakona o autorskim i srodnim pravima. Imajući u vidu razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova i primeni materijalnog prava, da je naknada zbog povrede imovinskog autorskog prava dosuđena u visini trostrukog iznosa autorskog honorara koji je tužilja ostvarila za prodati primerak udžbenika dosuđena u skladu sa članom 206. Zakona o autorskim i srodnim pravima, po ceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj. Delom revizijskih razloga ukazuje se na pogrešno utvrđeno činjenično stanje iz kojih razloga se izuzetna revizija ne može izjaviti.

Shodno iznetom, primenom člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi zaštite imovinskog autorskog prava i naknade podneta je 22.05.2017. godine a podneskom od 26.02.2021. godine tužbeni zahtev je usklađen sa dostavljenim nalazom i mišljenjem sudskog veštaka njegovim umanjenjem. Vrednost pobijanog dela je 176.220,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkrtetnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarasku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužene nije dozvoljena primenom odredbi člana 403. stav 3. ZPP.

Revizija tužena nije dozvoljena ni shodno odredbi člana 214a Zakona o autorskim i srodnim pravima („Službeni glasnik RS“, br. 104/09 ... 66/19) kojom je propisano da je revizija uvek dozvoljena u sporovima zbog povrede autorskih i srodnih prava kada se ne odnose na imovinskopravni zahtev. Obzirom da je predmet tražene pravne zaštite isplata naknade zbog povrede imovinskog autorskog prava odnosno imovinskopravni zahtev to revizija tužene nije dozvoljena ni po navedenoj zakonskoj odredbi.

Sa svega iznetog, na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. a u vezi člana 403. stav 2. tačka 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković