.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3373/2021
25.11.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Biserke Živanović, Vesne Subić i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milutin Simić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz sela ..., Opština ... i VV iz sela ..., Opština ..., čiji je zajednički punomoćnik Dušan Radisavljević, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4690/19 od 01.10.2020. godine, u sednici održanoj 25.11.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4690/19 od 01.10.2020. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4690/19 od 01.10.2020. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženih za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 20811/16 od 07.02.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno da je zaveštanjem ostavioca pokojnog GG, bivšeg iz ..., sačinjeno u formi sudskog zaveštanja pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu dana 26.12.1985. godine, koje je proglašeno pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu dana 24.02.2015. godine u predmetu O 1723/14, povređen nužni deo tužilje. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da tužilja, kao zakonski naslednik ostavioca, pokojnog GG bivšeg iz ..., po osnovu prava na nužni deo, stiče pravo nasleđa na imovini ostavioca u visini ¼ njegove celokupne zaostavštine, što su tuženi dužni priznati i trpeti. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da zaostavštinu pokojnog GG, bivšeg iz ..., čini pravo svojine sa udelom od ½ idealnog dela na stanu broj .. u ..., površine 58m2 na k.p.br. .., na ... spratu, po strukturi jednoiposoban sa lođom, upisan u LN br. .. K.O. ..., po osnovu sticanja u braku sa sada pokojnom DD, bivšom iz ..., što su tuženi dužni priznati i trpeti. Stavom četvrtim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje pa je utvrđeno da je ona, kao nužni naslednik ostavioca, pokojnog GG, stekla pravo svojine i to: sa udelom od 1/8 idealnih delova na stanu broj .. u ... u Ulici ... broj .. površine 58m2 na k.p.br. .., na ... spratu, po strukturi jednoiposoban sa lođom, upisan u LN br. .. K.O. ..., što je tuženi VV dužan priznati i trpeti da tužilja ovo svoje pravo upiše u javnim knjigama kada se za to steknu zakonski uslovi; sa udelom od ¼ idealna dela na k.p.br. .. „Vinogradi“ vinograd II klase od 2ara 95m2 na k.p.br. .. selo ..., II klase površine 18ari 14m2, na njivi druge klase „ĐĐ“ površine 14ari 46m2 i na k.p.br. .. K.O. ... sve upisano u LN .. K.O. ..., a što je tuženi BB dužna priznati i trpeti da tužilja ovo svoje pravo upiše u javnim knjigama kada se za to steknu zakonski uslovi; sa udelom od 1/8 idealnih delova na k.p. .. K.O. ... broj zgrade 1 „ĐĐ“ .., zemljište pod zgradom – objektom, površine 80m2, broj zgrade 2 „ĐĐ“ zemljište pod zgradom – objektom površine 30m2, upisani u LN .. K.O. ..., a što su tuženi dužni priznati i trpeti da tužilja ovo svoje pravo upiše u javnim knjigama kada se za to steknu zakonski uslovi. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da se za udeo od 1/8 idealnih delova na stanu broj .. u ... u Ulici ... broj .. površine 58m2 na k.p.br. .. na ... spratu, po strukturi jednoiposoban sa lođom, upisan u LN br. .. K.O. ..., redukuje Ugovor o doživotnom izdržavanju koji je tuženi VV zaključio sa pokojnom DD, overen pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu pod brojem 3R 182/03 od 17.03.2003. godine, što bi tuženi VV bio dužan da prizna i trpi, kao neosnovan. Stavom šestim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi VV da joj isplati na ime naknade zakupnine za neosnovano korišćenje 1/8 idealnih delova stana broj .. u ..., u Ulici ... broj .. površine 58m2 na k.p.br. .. na ... spratu po strukturi jednoiposoban sa lođom, upisan u LN br. .. K.O. ..., iznos od 263.982,52 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa, pa do isplate, kao neosnovan. Stavom sedmim izreke, obavezani su tuženi da solidarno tužilji naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 162.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do isplate. Stavom osmim izreke, obavezana je tužilja da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 10.687,50 dinara. Stavom devetim izreke, tužilja je oslobođenja plaćanja troškova postupka na ime sudskih taksi za tužbu, presudu i žalbu protiv presude.
Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž 4690/19 od 01.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbio žalbe tužilje i tuženih kao neosnovane i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P 20811/16 od 07.02.2019. godine, u stavovima prvom, drugom, trećem, petom i šestom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 20811/16 od 07.02.2019. godine, u stavovima četvrtom, sedmom i osmom izreke i u tom delu predmet vraćen istom sudu na ponovno suđenje.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse.
Tuženi su dostavili odgovor na reviziju tužilje. Troškove revizijskog postupka su tražili opredeljeno.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11...18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse. kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski razlozi za odlučivanje o reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj, pošto ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse niti novog tumačenja prava. Predmet tražene pravne zaštite je redukcija Ugovora o doživotnom izdržavanju i naknada štete suvlasniku na ime izgubljene koristi u vidu zakupnine za suvlasnički udeo na stanu. O tim zahtevima tužilje, odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od prakse izražene u odlukama Vrhovnog kasacionog suda pošto Zakon o nasleđivanju ne propisuje mogućnost redukcije ugovora o doživotnom izdržavanju. Pravo suvlasnika na naknadu štete po osnovu izmakle koristi u odnosu na suvlasnika koji je isključivo koristio zajedničku stvar, na osnovu odredbe člana 39. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, zavisi od činjenica o savesnosti odnosno nesavesnosti tuženog suvlasnika utvrđenih u svakom konkretnom slučaju.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke, doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi utvrđenja i naknade štete tužilja je sudu podnela 01.07.2016. godine a vrednost predmeta spora je 1.092.000,00 dinara odnosno 8.857,65 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da je ovo imovinsko pravni spor u kom se tužbeni zahtev odnosi na novčano i nenovčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da je revizija nedozvoljena, na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke, doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Troškovi revizijskog postupka tuženima nisu priznati pošto odgovor na reviziju nije potreban radi vođenja parnice, shodno odredbi člana 154. Zakona o parničnom postupku.
Iz tog razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu trećem izreke doneo na osnovu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
