Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju pobijajući presudu u celosti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužilje izjavljene protiv rešenja sadržanog u stavu drugom izreke pobijane presude kojim je odbačena, kao nedozvoljena žalba tužene Agroindustrijsko komercijalne banke „AIK Banka“ a.d. Beograd izjavljena protiv dela stava prvog izreke presude Valjevu P 47/22 od 20.02.2023. godine, primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 4. u vezi člana 420. stav 1. i 6. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20), i člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), pa je utvrdio da je revizija u tom delu nedozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 4. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija nedozvoljena ako lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnošenje revizije.

Tužilja nema interes za podnošenje revizije protiv rešenja sadržanog u pobijanoj presudi kojim je odbačena žalba tužene Agroindustrijsko komercijalne banke „AIK Banka“ a.d. Beograd, jer se to rešenje ne odnosi na nju.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu u preinačujućem delu, primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, i utvrdio da je revizija tužilje neosnovana.

U postupku nije utvrđena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. tav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Tužilja u reviziji ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, međutim, ta bitna povreda nije razlog zbog kog revizija može da se izjavi u smislu odredbe člana 407. stav 1. tačka 2. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi BB iz ... su supružnici koji su brak zaključili 1973. godine. U toku braka stekli su pravo svojine na kp br. .., potez „...“, površine 295 m2, šuma IV klase i kp r. .. površine 254 m2, gradsko građevinsko zemljište. Na kp br. .., supružnici su sagradili porodičnu stambenu zgradu u osnovi površine 61 m2, koja se sastoji od podruma, prizemlja i potkrovlja, a za koji objekat je izdata upotrebna dozvola 20.05.1997. godine. Kupovinu parcela i izgradnju objekta finansirali su supružnici iz svojih primanja ostvarenih zaradom, koju je tužilja ostvarivala u periodu od 1980. godine do 2006. godine kada je otišla u penziju, a tuženi BB, prihodima stečenim od sopstvenih privatnih preduzeća. Predmetne nepokretnosti su bile upisane kao isključivo vlasništvo tuženog BB koji je, za potrebe svog posla, 28.11.2003. godine te nepokretnosti opteretio hipotekom upisanom u korist „Alfa faktor faktoring“ d.o.o. Beograd. Tužilja se izjasnila da je za postojanje hipoteka saznala 2013. godine kada su „u kuću dolazili ljudi koji su je razmeravali“. Na osnovu hipoteke, zaključen je ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, overen pred Osnovnim sudom u Valjevu, Sudska jedinica u Mionici Ov 312/11 od 18.02.2011. godine, kojim je hipoteka realizovana u korist hipotekarnog poverioca „Alfa faktor faktoring“ d.o.o. Beograd. Potom su predmetne nepokretnosti, u izvršnom postupku izvršnog poverioca „Alfa banka Srbije“ a.d. Beograd (pravni prethodnik tužene AIK banke), protiv izvršnog dužnika „Alfa faktor faktoring“ d.o.o. Beograd, zaključkom Osnovnog suda u Mionici I 2344/13 od 10.11.2016. godine predata „Alfa banci Srbija“ a.d. Beograd u svojinu. Tužena Agroindustrijsko komercijalna banka „AIK Banka“ a.d. Beograd, je, kao pravni sledbenik „Alfa banka Srbija“ a.d. Beograd, upisan u javnim knjigama kao njihov vlasnik.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je utvrdio pravo suvlasništva tužilje na predmetnim nepokretnostima primenom odredbe člana 321, 322, 323, 324. Zakona o braku i porodičnim odnosima, koji je važio u vreme usposatavljanja hipoteke u korist „Alfa faktor faktoring“ d.o.o. Beograd, nalazeći da okolnost da je pravni prethodnik tužene „AIK Banka“ a.d. Beograd, stekao celokupnu nepokretnost u izvršnom postupku nije od uticaja na zakonitost sticanja tužilja imajući u vidu da svojinski udeo tužilje od ½ nije mogao biti predmet izvršenja, jer je isti opterećen, prenet na tadašnjeg izvršnog dužnika „Alfa faktor faktoring“ d.o.o. Beograd, bez saglasnosti vlasnika, tj. tužilje. Prvostepeni sud zaključuje da zaštita od štetnih posledica netačnog upisa prava na nepokretnosti važi samo u odnosu na savesnog sticaoca hipoteke, a ta zakonska pretpostavka o njegovoj savesnosti je oborena izostankom pismene, overene, izjave kojom se tužilja, kao nosilac prava nepodeljene zajedničke svojine hipotekovane nepokretnosti, date jasno i izričito pred ovlašćenim organom na način propisan zakonom, saglasila sa konstituisanjem hipoteke na celokupnim predmetnim nepokretnostima.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u odnosu na Agroindustrijsko komercijalnu banku „AIK Banka“ a.d. Beograd, tako što je tužbeni zahtev tužilje odbio primenom odredbe člana 20. Zakon o osnovama svojinsko pravnih odnosa, nalazeći da je taj tuženi stekao pravo svojine na predmetnim nepokretnostima odlukom državnog organa, odnosno na osnovu zaključka Osnovnog suda u Mionici I 2344/13 od 10.11.2016. godine i predajom predmetnih nepokretnosti postao vlasnik originarnim načinom sticanja u kom slučaju ne postoji sukcesija, već istiskivanje ranijeg prava pošto je njegovo dalje postojanje nesaglasno sa egzistencijom novog prava.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 20. stav 1. Zakon o osnovama svojinsko pravnih odnosa, propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem. Pravo svojine stiče se i odlukom državnog organa na način i pod uslovima određenim zakonom (stav 2). Radi se o originarnom načinu sticanja prava svojine u kom slučaju novi vlasnik ne zasniva svoje pravo na pravu prethodnog vlasnika. Moguće je da u momentu sticanja prava svojine nije postojalo pravo na stvari (napuštena stvar-član 32) ili je postojalo pravo ali pravo novog vlasnika ima potpuno samostalan način nastanka prava svojine i tada nema sukcesije prava sa ranijeg na novog vlasnika, što je ovde slučaj.

U konkretnom slučaju, tuženi Agroindustrijsko komercijalna banka „AIK Banka“ a.d. Beograd, je pravo vlasništva na predmetnim nepokretnostima stekla u izvršnom postupku vođenim od strane njenog pravnog prethodnika („Alfa banka Srbija“ a.d. Beograd) u svojstvu izvršnog poverioca, protiv izvršnog dužnika „Alfa faktor faktoring“ d.o.o. Beograd, Zaključkom Osnovnog suda u Mionici I 2344/13 od 10.11.2016. godine, na osnovu odredbe člana 20. stav 2. Zakon o osnovama svojinsko pravnih odnosa. Zbog toga je ukazivanje tužilje na činjenicu da je ona suvlasnik predmetnih nepokretnosti po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa tuženim BB iz ..., bez uticaja na odlučivanja, jer tuženi Agroindustrijsko komercijalna banka „AIK Banka“ a.d. Beograd, svoje pravo vlasništva na predmetnim nepokretnostima ne zasniva na pravnom poslu, kao osnovu sticanja, pa su neosnovani navod revizije tužilje o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1, 154. i 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković