.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3481/2019
16.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vijičića, predsednika veća, Vesne Subić, Biserke Živanović, Vesne Popović i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Marković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4293/18 od 18.04.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 16.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4293/18 od 18.04.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4293/18 od 18.04.2019. godine.
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4293/18 od 18.04.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Ivanjici P 740/16 od 15.01.2018. godine, kojom je stavom prvim izreke obavezana tužena da tužiocu, zbog neisplaćene zarade, isplati iznos od 2.701,49 evra, sa kamatom koju propisuje Evropska centralna banka kao emisiona banka za valutu evro, sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu NBS na dan ispunjenja počev od 13.09.2007. godine do 24.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine do isplate sa zakonskom kamatom u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje, uvećane za 8% poena do ispalte, stavom drugim izreke obavezana tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka koji su nastali u predmetu Osnovnog suda u Požegi, Sudska jedinica Ivanjica P1 46/10 isplati iznos od 55.060,00 dinara i na ime troškova izvršnog postupka koji su nastali u predmetu Osnovnog suda u Požegi, Sudska jedinica Ivanjica I 3330/10 isplati iznos od 19.419,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 11.06.2010. godine do islate i stavom trećim izreke obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 68.600,00 dinara. Stavom drugim izreke odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova drugostpenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz člana 154. stav 1. u vezi člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, člana 58. Ustava Republike Srbije i člana 1. Protokola broj 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda obavezana je tužena da tužiocu, po osnovu objektivne odgovornosti, naknadi štetu koju je pretrpeo, jer nije naplatio svoje potraživanje iz radnog odnosa. Činjenica da tužilac poseduje pravnosnažnu i izvršnu presudu Osnovnog suda u Požegi, Sudska jedinica Ivanjica P1 46/10 od 28.04.2010. godine, kojom je utvrđena obaveza poslodavca DP „Metalac“ Ivanjica, koji posluje sa većinskom društvenim (državnim) kapitalom na isplatu po osnovu rada, da je pokrenuo postupak izvršenja te presude pred Osnovnim sudom u Požegi, Sudska jedinica Ivanjica u predmetu I 3330/10, koji nije sproveden zbog stečaja poslodavca, da je u posupku stečaja vođenom pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St 340/10 prijavio svoje potraživanje, da je to potraživanje utvrđeno (nije osporeno), ali da ni u tom postupku potraživanje nije realizovano, konstituiše objektivnu odgovornost tužene za tu obavezu, bez obzira što tužilac nije posebno vodio postupak zaštite prava na suđenje u razumnom roku, jer je u ovom slučaju to pravo očigledno povređeno.
Iz navednog razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici prihvati odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse niti je potrebno novo tumačenje prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke
Zato je na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5.ZPP, u vezi člana 479. stav 6. ZPP Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 01.09.2016. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude, u smislu člana 28. stav 1. ZPP, je dinarska protivvrednost iznosa 2.701,49 evra. Prvostepena presuda doneta je 15.01.2018. godine. Drugostepena presuda doneta je 18.04.2019. godine.
Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srenjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.
Tužiocu ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, zbog čega je, primenom člana 165. ZPP, odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
