Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, у смислу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку ("Службени гласник РС", бр. 72/2011, 49/2013-УС, 74/2013- УС, 55/2014, 87/2018, 18/2020, у даљем тексту: ЗПП).

Тужилац је поднео одговор на ревизију.

Правноснажном пресудом, применом материјалног права из члана 154. став 1. у вези члана 172. Закона о облигационим односима, члана 58. Устава Републике Србије и члана 1. Протокола број 1. уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода обавезана је тужена да тужиоцу, по основу објективне одговорности, накнади штету коју је претрпео, јер није наплатио своје потраживање из радног односа. Чињеница да тужилац поседује правноснажну и извршну пресуду Основног суда у Пожеги, Судска јединица Ивањица П1 46/10 од 28.04.2010. године, којом је утврђена обавеза послодавца ДП „Металац“ Ивањица, који послује са већинском друштвеним (државним) капиталом на исплату по основу рада, да је покренуо поступак извршења те пресуде пред Основним судом у Пожеги, Судска јединица Ивањица у предмету И 3330/10, који није спроведен због стечаја послодавца, да је у посупку стечаја вођеном пред Привредним судом у Чачку у предмету Ст 340/10 пријавио своје потраживање, да је то потраживање утврђено (није оспорено), али да ни у том поступку потраживање није реализовано, конституише објективну одговорност тужене за ту обавезу, без обзира што тужилац није посебно водио поступак заштите права на суђење у разумном року, јер је у овом случају то право очигледно повређено.

Из наведног разлога нису испуњени услови да се у овој парници прихвати одлучивање о ревизији тужене као изузетно дозвољеној, јер не постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе нити је потребно ново тумачење права, због чега је одлучено као у ставу првом изреке

Зато је на основу члана 404. ЗПП Врховни касациони суд одлучио као у ставу првом изреке овог решења.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5.ЗПП, у вези члана 479. став 6. ЗПП Врховни касациони суд је оценио да ревизија није дозвољена.

Чланом 468. став 1. ЗПП, прописано је да су спорови мале вредности спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Чланом 479. став 6. ЗПП, прописано је да у поступцима у споровима мале вредности против одлуке другостепеног суда ревизија није дозвољена.

Тужба у овој правној ствари поднета је 01.09.2016. године. Вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде, у смислу члана 28. став 1. ЗПП, је динарска противвредност износа 2.701,49 евра. Првостепена пресуда донета је 15.01.2018. године. Другостепена пресуда донета је 18.04.2019. године.

Како се у конкретном случају ради о спору мале вредности у коме вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде очигледно не прелази динарску противвредност од 3.000 евра по срењем курсу НБС на дан подношења тужбе, то ревизија није дозвољена применом члана 479. став 6. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП одлучено је као у ставу другом изреке овог решења.

Тужиоцу не припада право на накнаду трошкова ревизијског поступка, јер састав одговора на ревизију није била нужна радња за одлучивање у ревизијском поступку, због чега је, применом члана 165. ЗПП, одлучено као у ставу трећем изреке.

Председник већа - судија

Божидар Вујичић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић