Protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o izjavljenoj reviziji odluči u skladu sa odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudkse prakse povodom prava na naknadu troškova u opisanoj činjenično-pravnoj situaciji.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijano rešenje o troškovima postupka u smislu člana 408, u vezi odredbe člana 420. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku donošenja drugostepenog rešenja nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prvostepenom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužioca za uplatu doprinosa nadležnom PIO fondu, u kom delu prvostepena presuda nije bila predmet odlučivanja u drugostepenom postupku, a nije ni u revizijskom. Prvostepeni sud je odlučio o troškovima postupka na taj način što je obavezao tuženu, kao stranu koja je izgubila u sporu, da tužiocu naknadi troškove prvostepenog postupka.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbi tužene, izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka, isto preinačio i odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Navedenu odluku o troškovima drugostepeni sud obrazlaže razlozima da je tužilac uspeo u sporu u neznatnom delu.

Vrhovni kasacioni sud smatra da se osnovano revizijom tužioca ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, učinjenu u pobijanoj drugostepenoj odluci.

Odredbom člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da stranka koja u celini izgubi parnicu dužna je da protivnoj stranci naknadi troškove. Odredba člana 153. u stavu 2. predviđa da ako stranka delimično uspe u parnici, sud može s obzirom na postignuti uspeh da odredi da svaka stranka snosi svoje troškove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo troškova. Shodno stavu 3 iste odredbe, sud može da odluči da jedna stranka naknadi sve troškove koje je protivna stranka imala, ako protivna stranka nije uspela samo u srazmerno neznatnom delu svog zahteva, a zbog tog dela nisu nastali posebni troškovi.

U konkretnom slučaju tužilac je u celosti uspeo u sporu. Činjenica da je iznos postavljenog i usvojenog tužbenog zahteva nizak, ne isključuje, niti ograničava pravo tužioca na naknadu troškova postupka u toj parnici, u kojoj je uspeo u sporu. Ne može se prihvatiti stanovište drugostepenog suda da je tužilac uspeo sa neznatnim iznosom. Tužilac je uspeo u celini sa postavljenim tužbenim zahtevom bez obzira što je u pitanju mali novčani iznos koji se tužbom potražuje. Usled navedenog, nema mesta odluci da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, odnosno tužena je kao strana koja je u celosti izgubila spor u skladu sa odredbom člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku dužna da tužiocu naknadi troškove postupka.

U skladu sa navedenim, Vrhovni kasacioni sud je preinačio drugostepenu odluku o troškovima postupka i na osnovu člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara za sastav revizije.

U skladu sa iznetim, odlučeno je kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić