Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je u ovom slučaju dozvoljena redovna revizija, na osnovu člana 420. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), s obzirom da je izjavljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se žalba odbacuje, zbog čega nije bilo mesta odlučivanju o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP.

Prema stanju u spisima predmeta, tuženog je u prvostepenom postupku zastupao Obrad Popovac advokat iz Beograda, kome je dostavljena i prvostepena presuda P 747/18 od 08.06.2021. godine. Punomoćnik tuženog je 09.07.2021. godine izjavio žalbu protiv prvostepene presude. Primerak žalbe u spisima prvostepenog predmeta nije sadržao potpis podnosioca, kao ni kopija iste koja je dostavljena drugostepenom sudu radi odlučivanja o žalbi. Drugostepeni sud je, rešenjem Gž 4953/21 od 29.09.2021. godine, vratio spise prvostepenom sudu kako bi se ispitalo da li je podnosilac žalbe potpisao primerak žalbe koja je dostavljena tužiocu na odgovor 13.07.2021. godine. Nakon izvršenih izviđajnih radnji prvostepenog suda na ovu okolnost, spis je vraćen drugostepenom sudu uz priloženu službenu belešku o izjašnjenju tužioca da žalba koju je primio 13.07.2021. godine nije potpisana i sa konstatacijom suda da je taj primerak fotokopiran i združen prvostepenom spisu. Međutim, istovremeno sa pozivanjem tužioca radi izjašnjenja na navedene okolnosti, prvostepeni sud je pozvao punomoćnika tuženog da potpiše žalbu, što je on i učinio dolaskom u sud i stavljanjem svog potpisa i pečata na žalbi, na mestu koje je predviđeno za potpis punomoćnika.

Kod ovakvog stanja stvari, drugostepeni sud je ocenio da je žalba nepotpisana, što je u smislu odredbe člana 371. stav 1. ZPP čini nepotpunom, pa je na osnovu člana 401. tačka 1. u vezi sa članom 389. stav 1. ZPP, istu odbacio. Pri tome je ocenio da je bez uticaja na potpunost žalbe okolnost što je prvostepeni sud dozvolio podnosiocu da žalbu naknadno potpiše, nalazeći da je tuženi bio prekludiran u pravu da žalbu potpiše, a nalog prvostepenog suda u vezi sa tim suprotan nalogu drugostepenog suda iz rešenja od 29.09.2021. godine.

Izloženo pravno stanovište o nepotpunosti žalbe Vrhovni kasacioni sud ne prihvata kao pravilno i zakonito jer je doneto pogrešnom primenom odredbi procesnog zakona, kao odredbi materijalnog prava u konkretnom slučaju, čime su učinjene i bitne povrede odredaba parničnog postupka pred drugostepenim sudom iz člana 374. stav 1. ZPP u vezi člana 370, člana 371. stav 1. i člana 389. stav 1. ZPP, na koje se u reviziji osnovano ukazuje i što je bilo od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Prema odredbi člana 370. Zakona o parničnom postupku, žalba mora da sadrži označenje presude protiv koje se izjavljuje žalba, izjavu da se presuda pobija u celini ili u određenom delu, razlog žalbe i potpis podnosioca žalbe, dok je odredbom člana 371. stav 1. istog zakona propisano da ako na osnovu podataka iz žalbe ne može da se utvrdi koja se presuda pobija ili ako žalba nije potpisana (nepotpuna žalba), prvostepeni sud će rešenjem, protiv koga nije dozvoljena žalba, da odbaci žalbu kao nepotpunu (član 101. stav 5.). Članom 389. stav 1. ZPP propisano je da će blagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu žalbu odbaciti drugostepeni sud rešenjem, ako to nije učinio prvostepeni sud, bez odlaganja (član 378.).

Na osnovu citiranih zakonskih odredbi, nesumnjivo je da je potpis podnosioca žalbe jedan od osnovnih elemenata žalbe i da taj nedostatak žalbu čini nepotpunom, što je razlog za njeno odbacivanje. Međutim, u situaciji kada je prvostepeni sud omogućio punomoćniku tuženog da naknadno potpiše izjavljenu žalbu, nedostatak potpisa na žalbi je otklonjen pred tim sudom, pa stoga drugostepeni sud žalbu nije mogao da odbaci kao nepotpunu, jer sadrži sve što je potrebno da bi se o njoj odlučivalo.

Konkretna procesna situacija nastala je kao posledica pogrešnog postupanja oba nižestepena suda. Drugostepeni sud je mogao da primeni član 389. stav 1. ZPP i žalbu tuženog, koju je izjavio njegov punomoćnik – advokat, odbaci kao nepotpunu (član 371. stav 1. u vezi člana 101. stav 5. ZPP). Međutim, on to nije učinio već je primenom člana 382 ZPP predmet vratio prvostepenom sudu radi sprovođenja provera. Ni postupanje prvostepenog suda u postupku sprovođenja provera nije bilo pravilno, jer je pozvao punomoćnika tuženog da žalbu potpiše. Osnovni zahtev svakog pravnog poretka utemeljenog na načelu vladavine prava je da sudovi poznaju propise koje primenjuju u konkretnim slučajevima. Pogrešno postupanje suda ne sme imati štetne posledice po stranku, odnosno ne može se dozvoliti da sud, za kojeg stranka apsolutno polazi od uverenja da zna propise, pogrešno postupa i da zbog toga ona trpi štetu tako što će joj se uskratiti pravo na žalbu (odluke Ustavnog suda Už 8709/14 od 09.06.2016. godine i Už 4231/16 od 20.09.2017. godine). Rizik greške koju je učinio sud mora da snosi država i propusti se ne smeju ispravljati na štetu pojedinaca (presuda Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Radchikov protiv Rusije, od 24.05.2007. godine, stav 50. pomenute presude, predstavka broj 65582/01).

Imajući u vidu da zbog učinjene bitne povrede postupka i pogršnog zaključka o urednosti žalbe, drugostepeni sud nije uzeo u razmatranje žalbene razloge pa nije odlučivao o njihovoj osnovanosti, drugostepena odluka je morala biti ukinuta.

U nastavku postupka drugostepeni sud će razmotriti navode iznete u žalbi tuženog od 06.07.2021. godine, pa će o pravilnosti i zakonitosti pobijane prvostepene presude odlučiti pravilnom primenom materijalnog prava.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja na osnovu člana 415. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić