Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u vanparničnom postupku predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Savić, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača JP EPS Beograd, Ogranak „Kolubara“ Lazarevac, čiji je punomoćnik Aleksandar Budalić, advokat iz ..., radi određivanja naknade za eksproprisane nepokretnosti, odlučujući o reviziji predlagača, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kraljevu Gž 431/19 od 11.02.2020. godine, u sednici održanoj 25.03.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana revizija predlagača, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kraljevu Gž 431/19 od 11.02.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Lazarevcu R1 44/15 od 28.09.2017. godine, stavom prvim izreke, odlučeno je da se za eksproprisane nepokretnosti delimičnim rešenjem GO Lazarevac – Odeljenje za imovinsko-pravne poslove br. ../2012 od 27.05.2015. godine, ranijem vlasniku AA iz ... određuje naknada za kp.br. .. u površini od 0.42.48 ha od 849.600,00 dinara, kp.br. .. u površini od 0.09.66 ha od 193.200,00 dinara, kp.br. .. u površini od 0.56.00 ha od 1.120.000,00 dinara, kp.br. .. u površini od 0.00.32 ha od 5.120,00 dinara i kp.br. .. u površini od 0.01.54 ha od 24.640,00 dinara, sve upisano u list nepokretnosti broj .. KO ..., ukupno 2.192.560,00 dinara; za biljne kulture i zasade 998.520,00 dinara; drvnu masu i šumske zasade od 626.941,30 dinara i za građevinske pripatke od 323.498,58 dinara, sve ukupno 4.141.519,88 dinara. Stavom drugim izreke, obavezan je protivnik predlagača da plati predlagaču 4.141.519,88 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.09.2017. godine kao dana donošenja rešenja do isplate, kao i na ime troškova postupka 300.750,00 dinara u roku od 15 dana.

Rešenjem Višeg suda u Kraljevu Gž 431/19 od 11.02.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Lazrevcu R1 44/15 od 28.09.2017. godine.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu predlagač je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Protivnik predlagača je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijano rešenje primenom člana 408. u vezi sa članom 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku - ZPP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 i 55/14), na čiju primenu upućuje član 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija predlagača neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP u vezi sa članom 396. stav 1. istog Zakona, jer je drugostepeni sud pravilno ocenio sve bitne žalbene navode.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, delimičnim rešenjem GO Lazarevac – Odeljenje za imovinsko-pravne poslove od 27.05.2015. godine, ranijem vlasniku, ovde predlagaču AA eksproprisne su određene nepokretnosti, ali nije određena naknada za ove nepokretnosti. Odlučujući o visini naknade za zemljište utvrđeno je da je eksproprisano zemljište delom njiva 2. klase, a delom šuma 3. klase i da je reč o poljoprivrednom zemljištu u KO ..., tako da se naknada određuje prema kriterijumima koji važe za poljoprivredno zemljište. Ove nepokretnosti pripadaju prostornoj celini „južno polje“ koja je namenjena rudarskim radovima i utvrđena kao javna površina namenjena „rudarskim objektima i aktivnostima od opšteg interesa“, te da ovo zemljište nije predviđeno za izgradnju građevinskih objekata. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka poljoprivredne struke utvrđena je tržišna vrednost parcela .., .. i .. od 200,00 dinara po m2, a parcela .. i .. od 160,00 dinara po m2 i utvrđena je tržišna vrednost svih ovih parcela od 2.192.560,00 dinara. Visina naknade za biljne kulture i zasade utvrđena je na osnovu nalaza i mišljenja veštaka poljoprivredne struke od 998.520,00 dinara. Tržišna vrednost šumskih zasada i drvne mase utvrđena je na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka šumarske struke od 626.941,30 dinara. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke utvrđena je vrednost pripadaka u ukupnom iznosu od 323.498,50 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi odredili visinu naknade za eksproprisane nepokretnosti, biljne kulture i zasade, kao i pripatke na osnovu nalaza i mišljenja sudskih veštaka odgovarajućih struka, pri tom pravilno ceneći da je eksproprisano zemljište po vrsti poljoprivredno zemljište, a ne građevinsko zemljište.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, prilikom određivanja naknade za eksproprisano zemljište, biljne kulture i zasade, kao i drvnu masu i šumske zasade, nižestepeni sudovi su pravilno utvrdili da je predlagaču eksproprisano poljoprivredno zemljište 2. klase i šumsko zemljište 3. klase. Na okolnost utvrđivanja visine naknade, sud je odredio izvođenje dokaza veštačenjem od strane sudskih veštaka poljoprivredne, šumarske i građevinske struke. Veštaci su nalaze i mišljenja dali prema pravilima struke, tako da su sudovi pravilnom primenom člana 41, 42, 46. i 47. Zakona o eksproprijaciji utvrdili visinu naknade koja pripada predlagaču. U reviziji predlagač ističe da su eksproprisane nepokretnosti po vrsti građevinsko zemljište i da je zato njihova tržišna vrednost veća. Ovi revizijski navodi su neosnovani, jer su eksproprisane nepokretnosti u evidenciji nepokretnosti upisane delom kao poljoprivredno zemljište, a delom kao šumsko zemljište. Osim toga, utvrđeno je da ove parcele pripadaju prostornoj celini koja je namenjena rudarskim radovima i utvrđene su kao javna površina namenjena „rudarskim objektima i aktivnostima od opšteg interesa“ i da to zemljište nije predviđeno za izgradnju građevinskih objekata.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

U reviziji se ukazuje da je drugostepeni sud prilikom odlučivanja pogrešno cenio nalaz i mišljenje sudskog veštaka za oblast geodezije Velimira Aleksića o tržišnoj vrednosti eksproprisanih parcela, koji je dat na osnovu zadatka punomoćnika predlagača kojim je utvrđena viša tržišna vrednost eksproprisanih nepokretnosti. Naime, drugostepeni sud je detaljno obrazložio zašto nije prihvatio nalaz i mišljenje veštaka koji je angažovan od strane predlagača. Sud je tokom postupka utvrdio visinu naknade za eksproprisane nepokretnosti na osnovu nalaza i mišljenja veštaka koji su angažovani od strane suda, postupajući po zadatku suda i koji su se izjasnili o primedbama istaknutim od strane stranaka u postupku, tako da nije bilo potrebe da se usaglašavaju nalazi veštaka koje je stranka angažovala, sa nalazima veštaka koji su angažovani od strane suda. Osim toga, revizijskim navodima kojima se osporavaju nalazi i mišljenje sudskih veštaka, faktički se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što nije razlog za izjavljivanje revizije u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnčom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić