Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 116/20 od 10.03.2020. godine, odbijena je žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u pobijanom usvajajućem delu odluke o tužbenom zahtevu i delu odluke o troškovima postupka (stavovi 2. i 4. izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga.

Ispitujući pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 18/20) Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, maloletna tužilja rođena je ... godine tokom emotivne veze njenih roditelja, koji su zaključili brak 10.01.2015. godine u ..., a poništili ga presudom suda u Beču. Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 2832/12 od 12.12.2013. godine obavezan je tuženi da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletne tužilje plaća mesečni iznos od 150 evra.

Maloletna tužilja sada pohađa ... razred osnovne škole i ima prosečne mesečne potrebe u iznosu od 37.264,00 dinara, a koji se odnose na ishranu, udžbenike i školski pribor, nastavne i vannastavne aktivnosti, sve bliže navedeno u nižestepenim presudama.

Majka maloletne tužilje po zanimanju je ..., zaposlena je i ostvaruje zaradu od 44.449,00 dinara mesečno, a iz vanbračne zajednice sa GG ima jedno dete (maloletnu DD rođenu ... godine). Sada je na ... odsustvu. Naknada za ... odsustvo iznosi 44.282,00 dinara, a od države dve godine prima iznos od 10.000,00 dinara mesečno. Ne prima dečiji dodatak ni za jedno dete. Za maloletnu DD mesečno izdvaja oko 12.000,00 do 13.000,00 dinara. Otac maloletne DD ostvaruje mesečnu zaradu oko 45.000,00 dinara. Majka maloletne tužilje nema nepokretne imovine, sa maloletnom decom i vanbračnim suprugom živi u stanu koji je u vlasništvu njenih roditelja, a u nižestepenim presudama je utvrđena visina troškova njenog domaćinstva.

Tuženi živi i radi u ..., ostvaruje mesečnu zaradu u iznosu od 1.593,36 evra, zasnovao je vanbračnu zajednicu i vanbračna supruga nije zaposlena. Tuženi nema zakonsku obavezu izdržavanja drugih lica osim maloletne tužilje.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom materijalnog prava iz člana 160. i 164. Porodičnog zakona, ocenili da je tuženi u obavezi da doprinosi izdržavanju maloletne tužilje plaćanjem iznosa od 250 evra mesečno, od dana podnošenja tužbe pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi.

Članom 164. Porodičnog zakona propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. Prema članu 162. stav 3. tog zakona ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj, dužnik izdržavanja.

U konkretnom slučaju, roditelji maloletne tužilje zaključili su sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava od strane majke maloletne tužilje, a koji sporazum je unet u izreku presude Osnovnog suda u Novom Sadu P2 2832/12 od 12.12.2013. godine, kojim se tuženi obavezao da na ime izdržavanja maloletne tužilje plaća iznos od 150 evra mesečno. Nižestepeni sudovi su povisili iznos mesečnog izdržavanja maloletne tužilje na 250 evra u odnosu na sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava iz 2013. godine, imajući u vidu da je zarada tuženog povećana u odnosu na zaradu koju je primao u vreme kada je zaključen sporazum (sa 1.350 evra na 1.593,36 evra), da živi u vanbračnoj zajednici i nema zakonskih obaveza izdržavanja drugih lica osim maloletne tužilje. Stav nižestepenih sudova jeste da tuženi može, bez štete po sopstveno izdržavanje, plaćati mesečno iznos od 250 evra za izdržavanje maloletnoj tužilji, s obzirom da je mlad, zdrav i potpuno radno sposoban, nema drugih zakonskih obaveza izdržavanja i u mogućnosti je da povećanim zalaganjem i maksimalnim radnim angažovanjem kroz dodatni rad (obavljanjem privremenih i povremenih poslova i na svaki drugi podoban i dozvoljen način) ostvari dodatne prihode. Tuženi je nesumnjivo u obavezi da u novcu doprinosi znatno više od drugog dužnika izdržavanja (majka maloletne tužilje), jer je to u mogućnosti, pri čemu nije bez značaja okolnost da majka maloletne tužilje izdržavanjem doprinosi i kroz negu i staranje o maloletnoj tužilji.

Po mišljenju Vrhovnog kasacionog suda, pravilna je ocena nižestepenih sudova da su se na strani tuženog promenile okolnosti u odnosu na ranije donetu presudu o visini izdržavanja i da je tuženi u mogućnosti da u većem iznosu od ranije određenog doprinosi izdržavanju svog maloletnog deteta.

Međutim, odlučujući o visini doprinosa tuženog za izdržavanje maloletne tužilje, nižestepeni sudovi nisu pravilno primenili materijalno pravo kada su cenili sve okolnosti koje su bitne za određivanje visine izdržavanja, odnosno okolnosti koje se tiču potreba poverioca izdržavanja i mogućnosti dužnika izdržavanja, shodno odredbi člana 160. stav 2. i 3. Porodičnog zakona, na šta se osnovano ukazuje revizijom.

Tuženi pored obaveze da izdržava maloletnu tužilju nema obavezu izdržavanja drugih lica, a njegova vanbračna supruga nije u radnom odnosu i ne ostvaruje prihode. Tužilji su povećane potrebe, njena majka ima obavezu izdržavanja maloletne DD. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tuženi prihodima koje ostvaruje i eventualno drugim radnim angažovanjem u skladu sa svojom radnom sposobnošću može i treba da doprinosi izdržavanju maloletne tužilje plaćanjem mesečnog iznosa od 200 evra, a da preostali iznos do ukupne visine potrebe maloletne tužilje podmiruje njena majka. Plaćanjem mesečnog iznosa od 200 evra egzistencija tuženog neće biti ugrožena, zbog čega je za taj iznos revizija tuženog odbijena kao neosnovana, a u preostalom delu za veće traženje do iznosa od 250 evra, nižestepene presude preinačene i tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

Imajući u vidu uspeh stranaka u sporu pravilna je odluka nižestepenih sudova o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom člana 153. stav 2, i člana 154. ZPP, u vezi člana 207. Porodičnog zakona.

Kako se radi o sporu o zakonskom izdržavanju deteta i po oceni Vrhovnog kasacionog suda tuženom ne pripada pravo na naknadu troškova žalbenog postupka (kako je to pravilno ocenio drugostepeni sud), niti pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, u kome je tuženi uspeo u manjem delu.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. 416. stav 1. i 165. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić