Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж2 116/20 од 10.03.2020. године, одбијена је жалба туженог и првостепена пресуда потврђена у побијаном усвајајућем делу одлуке о тужбеном захтеву и делу одлуке о трошковима поступка (ставови 2. и 4. изреке).

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију из свих законских разлога.

Испитујући побијану пресуду, применом члана 408. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11... 18/20) Врховни касациони суд је оценио да је ревизија делимично основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, малолетна тужиља рођена је ... године током емотивне везе њених родитеља, који су закључили брак 10.01.2015. године у ..., а поништили га пресудом суда у Бечу. Пресудом Основног суда у Новом Саду П2 2832/12 од 12.12.2013. године обавезан је тужени да на име свог дела доприноса за издржавање малолетне тужиље плаћа месечни износ од 150 евра.

Малолетна тужиља сада похађа ... разред основне школе и има просечне месечне потребе у износу од 37.264,00 динара, а који се односе на исхрану, уџбенике и школски прибор, наставне и ваннаставне активности, све ближе наведено у нижестепеним пресудама.

Мајка малолетне тужиље по занимању је ..., запослена је и остварује зараду од 44.449,00 динара месечно, а из ванбрачне заједнице са ГГ има једно дете (малолетну ДД рођену ... године). Сада је на ... одсуству. Накнада за ... одсуство износи 44.282,00 динара, а од државе две године прима износ од 10.000,00 динара месечно. Не прима дечији додатак ни за једно дете. За малолетну ДД месечно издваја око 12.000,00 до 13.000,00 динара. Отац малолетне ДД остварује месечну зараду око 45.000,00 динара. Мајка малолетне тужиље нема непокретне имовине, са малолетном децом и ванбрачним супругом живи у стану који је у власништву њених родитеља, а у нижестепеним пресудама је утврђена висина трошкова њеног домаћинства.

Тужени живи и ради у ..., остварује месечну зараду у износу од 1.593,36 евра, засновао је ванбрачну заједницу и ванбрачна супруга није запослена. Тужени нема законску обавезу издржавања других лица осим малолетне тужиље.

Код овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су применом материјалног права из члана 160. и 164. Породичног закона, оценили да је тужени у обавези да доприноси издржавању малолетне тужиље плаћањем износа од 250 евра месечно, од дана подношења тужбе па убудуће док за то постоје законски услови.

Чланом 164. Породичног закона прописано је да се висина издржавања може смањити или повећати ако се промене околности на основу којих је донета претходна одлука. Према члану 162. став 3. тог закона ако је поверилац издржавања дете, висина издржавања треба да омогући најмање такав ниво животног стандарда за дете какав ужива родитељ, дужник издржавања.

У конкретном случају, родитељи малолетне тужиље закључили су споразум о самосталном вршењу родитељског права од стране мајке малолетне тужиље, а који споразум је унет у изреку пресуде Основног суда у Новом Саду П2 2832/12 од 12.12.2013. године, којим се тужени обавезао да на име издржавања малолетне тужиље плаћа износ од 150 евра месечно. Нижестепени судови су повисили износ месечног издржавања малолетне тужиље на 250 евра у односу на споразум о самосталном вршењу родитељског права из 2013. године, имајући у виду да је зарада туженог повећана у односу на зараду коју је примао у време када је закључен споразум (са 1.350 евра на 1.593,36 евра), да живи у ванбрачној заједници и нема законских обавеза издржавања других лица осим малолетне тужиље. Став нижестепених судова јесте да тужени може, без штете по сопствено издржавање, плаћати месечно износ од 250 евра за издржавање малолетној тужиљи, с обзиром да је млад, здрав и потпуно радно способан, нема других законских обавеза издржавања и у могућности је да повећаним залагањем и максималним радним ангажовањем кроз додатни рад (обављањем привремених и повремених послова и на сваки други подобан и дозвољен начин) оствари додатне приходе. Тужени је несумњиво у обавези да у новцу доприноси знатно више од другог дужника издржавања (мајка малолетне тужиље), јер је то у могућности, при чему није без значаја околност да мајка малолетне тужиље издржавањем доприноси и кроз негу и старање о малолетној тужиљи.

По мишљењу Врховног касационог суда, правилна је оцена нижестепених судова да су се на страни туженог промениле околности у односу на раније донету пресуду о висини издржавања и да је тужени у могућности да у већем износу од раније одређеног доприноси издржавању свог малолетног детета.

Међутим, одлучујући о висини доприноса туженог за издржавање малолетне тужиље, нижестепени судови нису правилно применили материјално право када су ценили све околности које су битне за одређивање висине издржавања, односно околности које се тичу потреба повериоца издржавања и могућности дужника издржавања, сходно одредби члана 160. став 2. и 3. Породичног закона, на шта се основано указује ревизијом.

Тужени поред обавезе да издржава малолетну тужиљу нема обавезу издржавања других лица, а његова ванбрачна супруга није у радном односу и не остварује приходе. Тужиљи су повећане потребе, њена мајка има обавезу издржавања малолетне ДД. По оцени Врховног касационог суда, тужени приходима које остварује и евентуално другим радним ангажовањем у складу са својом радном способношћу може и треба да доприноси издржавању малолетне тужиље плаћањем месечног износа од 200 евра, а да преостали износ до укупне висине потребе малолетне тужиље подмирује њена мајка. Плаћањем месечног износа од 200 евра егзистенција туженог неће бити угрожена, због чега је за тај износ ревизија туженог одбијена као неоснована, а у преосталом делу за веће тражење до износа од 250 евра, нижестепене пресуде преиначене и тужбени захтев одбијен као неоснован.

Имајући у виду успех странака у спору правилна је одлука нижестепених судова о трошковима парничног поступка, јер је донета правилном применом члана 153. став 2, и члана 154. ЗПП, у вези члана 207. Породичног закона.

Како се ради о спору о законском издржавању детета и по оцени Врховног касационог суда туженом не припада право на накнаду трошкова жалбеног поступка (како је то правилно оценио другостепени суд), нити право на накнаду трошкова ревизијског поступка, у коме је тужени успео у мањем делу.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је применом члана 414. став 1. 416. став 1. и 165. ЗПП одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Божидар Вујичић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић