Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2486/20 od 03.11.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično su usvojene žalbe parničnih stranaka, pa je preinačena prvostpepena presuda i to: u pobijanom usvajajućem delu odluke o glavnoj stvari iz stava prvog izreke utoliko što se tužena obavezuje da trpi da se tužilja namiri u nenamirenom delu potraživanja po pravnosnažnoj i izvršnoj presudi Privrednog suda u Valjevu P 871/11 od 10.09.2012. godine, a odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilja tražila da se tužena obaveže da trpi namirenje i zakonske zatezne kamate obračunate od 10.09.2012. godine pa do konačne isplate na iznos od 1.225.000,00 dinara, dosuđen tom presudom, kao i u delu kojim je tužena ovlašćena da alternativno u istom roku ispuni obavezu svoje majke prema tužilji u pogledu obračuna zakonske zatezne kamate na navedeno potraživanje za period od 10.09.2012. godine do isplate, i u delu odluke o troškovima postupka sadržane u stavu trećem izreke prvostepene presude, tako što je tužena obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 359.312,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok su odbijene žalbe parničnih stranaka i potvrđena prvostepena presuda u preostalom pobijanom usvajajućem delu iz stava prvog i odbijajućem delu iz stava drugog izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je preko punomoćnika izjavila reviziju (uz predlog za vraćanje u pređašnje stanje od 10.02.2021. godine) zbog pogrešne primene materijalnog prava u smislu odredbe člana 403. stav 1. tačka 2. ZPP (u delu kojim je preinačena prvostepena presuda) i u smislu odredbe člana 404. ZPP (u delu kojim je odbijena žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda).

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. stav 1. istog zakona. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. O pravu tužilje sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Pored toga, tužilja nije uz reviziju dostavila presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari. Shodno navedenom, kao i da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi pobijanja dužnikovih pravnih radnji u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog suda ne postoji potreba da se odlučuje o posebnoj reviziji tužilje. Iz navedenog razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi pobijanja dužnikovih pravnih radnji podneta je 19.05.2014. godine, a u tužbi vrednost predmeta spora označena je u iznosu od 1.255.000,00 dinara. Pobijana vrednost predmeta spora je 225.608,50 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da revizija tužilje nije dozvoljena.

Preinačenje odluke o kamati kao sporednom potraživanju na glavni zahtev, reviziju ne čini dozvoljenom u smislu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP s obzirom da revizija protiv odluke o kamati nije dozvoljena prema vrsti odluke koja se njom pobija, shodno članu 403. ZPP u vezi sa članom 28. stav 1. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić