Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 2486/20 од 03.11.2020. године, ставом првим изреке, делимично су усвојене жалбе парничних странака, па је преиначена првостпепена пресуда и то: у побијаном усвајајућем делу одлуке о главној ствари из става првог изреке утолико што се тужена обавезује да трпи да се тужиља намири у ненамиреном делу потраживања по правноснажној и извршној пресуди Привредног суда у Ваљеву П 871/11 од 10.09.2012. године, а одбијен је тужбени захтев у делу којим је тужиља тражила да се тужена обавеже да трпи намирење и законске затезне камате обрачунате од 10.09.2012. године па до коначне исплате на износ од 1.225.000,00 динара, досуђен том пресудом, као и у делу којим је тужена овлашћена да алтернативно у истом року испуни обавезу своје мајке према тужиљи у погледу обрачуна законске затезне камате на наведено потраживање за период од 10.09.2012. године до исплате, и у делу одлуке о трошковима поступка садржане у ставу трећем изреке првостепене пресуде, тако што је тужена обавезана да тужиљи накнади трошкове парничног поступка од 359.312,50 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате, док су одбијене жалбе парничних странака и потврђена првостепена пресуда у преосталом побијаном усвајајућем делу из става првог и одбијајућем делу из става другог изреке. Ставом другим изреке, одбијени су захтеви парничних странака за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је преко пуномоћника изјавила ревизију (уз предлог за враћање у пређашње стање од 10.02.2021. године) због погрешне примене материјалног права у смислу одредбе члана 403. став 1. тачка 2. ЗПП (у делу којим је преиначена првостепена пресуда) и у смислу одредбе члана 404. ЗПП (у делу којим је одбијена жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда).

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије, на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11, 55/14, 87/18 и 18/20), Врховни суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној на основу члана 404. став 1. истог закона. Имајући у виду врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге које су нижестепени судови дали за своје одлуке, у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана. О праву тужиље судови су одлучили уз примену материјалног права које је у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног касационог суда и Врховног суда у којима је одлучивано о захтевима са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом. Поред тога, тужиља није уз ревизију доставила пресуде из којих би произлазио закључак о различитом одлучивању у истој правној ствари. Сходно наведеном, као и да се у конкретном случају ради о парници ради побијања дужникових правних радњи у којима одлука о основаности тужбеног захтева и примена материјалног права зависе од утврђеног чињеничног стања у сваком конкретном случају, по оцени Врховног суда не постоји потреба да се одлучује о посебној ревизији тужиље. Из наведеног разлога, одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Наиме, одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради побијања дужникових правних радњи поднета је 19.05.2014. године, а у тужби вредност предмета спора означена је у износу од 1.255.000,00 динара. Побијана вредност предмета спора је 225.608,50 динара.

Имајући у виду да се ради о имовинскоправном спору у коме се тужбени захтев односи на новчано потраживање, у коме побијана вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 40.000 евра према средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то је Врховни касациони суд нашао да ревизија тужиље није дозвољена.

Преиначење одлуке о камати као споредном потраживању на главни захтев, ревизију не чини дозвољеном у смислу члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП с обзиром да ревизија против одлуке о камати није дозвољена према врсти одлуке која се њом побија, сходно члану 403. ЗПП у вези са чланом 28. став 1. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић