.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3899/2020
25.03.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Vesne Subić i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Boško Kovačević, advokat iz ..., protiv tuženih: Opštine Bač, koju zastupa Rajko Marinković, advokat iz ..., i Republike Srbije, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Beograd, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi naknade štete, odlučujući o revizijama tuženih izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 7/20 od 14.05.2020. godine, u sednici održanoj 25.03.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o revizijama tuženih izjavljenim protiv presude presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 7/20 od 14.05.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenim.
ODBACUJU SE, kao nedozvoljene, revizije tuženih izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 7/20 od 14.05.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P 478/17 od 04.09.2019. godine, stavom prvim i drugim izreke obavezani su tuženi da tužiocu, na ime naknade štete, solidarno plate 499.344,00 dinara sa zakonskom kamatom počev od 31.05.2019. godine do isplate, a odbijen je zahtev za isplatu zakonske kamate na dosuđeni iznos za period od 05.12.2017. do 31.05.2019. godine. Stavom trećim izreke tuženi su obavezani da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka od 234.388,00 dinara sa zakonskom kamatom od presuđenja do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 7/20 od 14.05.2020. godine, preinačneo je rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj odluci, tako što je odbijen zahtev tužioca za isplatu zakonske kamate na dosuđeni iznos troškova postupka za period od presuđenja do izvršnosti presude, dok su u ostalom delu žalbe tuženih odbijene, kao neosnovane i prvostepena presuda potvrđena. Odbijeni su i zahtevi tuženih za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su izjavili revizije, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prav, s tim što su predložili da se revizije smatraju izuzetno dozvoljenim, na osnovu člana 404. ZPP.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca za naknadu štete u vidu izgubljene dobiti, zbog nerealizovanog prinosa soje na zakupljenom zemljištu, koju je pretrpeo zbog propusta u radnjama tuženih, a koju bi prema redovnom toku stvari u konkretnom slučaju ostvario da nije bilo štetenih radnji tuženih, uz adekvatnu primenu materijalnog prava prilikom odlučivanja o pasivnoj legitimaciji tuženih i pravu tužioca na naknadu štete. Tuženi uz tužbu nisu dostavili, niti ukazuju na drugačije pravnosnažne sudske odluke kojima je o istom pravnom pitanju odlučeno na drugačiji način, pri čemu se mora imati u vidu da i eventualno drugačije odluke ne bi nužno ukazivale na drugačije izraženo pravno stanovište, jer odluka u predmetima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nije potrebno odlučivati o revizijama tuženih radi ujednačavanja sudske prakse, novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, što znači da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o revizijama tuženih, kao izuzetno dozvoljenim, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizija, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizije nisu dozvoljene.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 16.10.2017. godine, a pobijana vrednost predmeta spora je 499.344,00 dinara, što prema serdnjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi graničnu vrednost za dozvoljenost revizije, od 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da su i revizije tuženih nedozvoljene, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
