Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3920/2020
30.09.2020. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Vesne Popović, Božidara Vujičića i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Davor Jevremović, advokat iz ..., protiv tužene „Komercijalna banka“ AD Beograd, čiji je punomoćnik Ivan Berezlev, advokat iz ..., radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 19127/18 od 04.03.2020. godine, u sednici od 30.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 19127/18 od 04.03.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 19127/18 od 04.03.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 5490/18 od 12.09.2018. godine, stavom prvim izreke utvrđeno je da je apsolutno ništava odredba člana 6. stav 1. Ugovora o gotovinskom kreditu zaključenog 16.11.2017. godine između parničnih stranaka i tužena je obavezana da tužilji na ime sticanja bez osnova isplati 4.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.11.2017. godine do isplate. Stavom drugim izreke tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 17.300,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 19127/18 od 04.03.2020. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 87/18). Naime, nižestepene presude donete su u skladu sa pravnim stavom usvojenim na sednici građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 22.05.2018. godine, prema kome banka ima pravo na naplatu troškova i naknadu bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava, pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje je banka obračunala korisniku prilikom odobravanja kredita, ili koji su poznati na dan obračuna i koje je banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani i u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.