.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4062/2020
30.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Biljana Prodanić, advokat iz ..., protiv tužene „ADDIKO BANK“ AD iz Beograda, čiji je punomoćnik Uroš Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i dr, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 641/20 od 04.06.2020. godine, na sednici održanoj 30.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 641/20 od 04.06.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene, izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 641/20 od 04.06.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Somboru, presudom P 1164/19 od 14.02.2020. godine, delimično je usvojio tužbeni zahtev tužioca (stav prvi izreke), tako što je utvrdio da je ništava odredba člana 8. stav 1. Ugovora o kreditu za osnovna sredstva broj .., zaključen 13.03.2017. godine između tužioca i tužene, koja glasi: „Korisnik kredita se neopozivo i bezuslovno obavezuje da na dan puštanja kredita, o kome je banka dužna da ga obavesti, plati banci fiksnu naknadu za obradu zahteva u visini od 2% od ukupnog iznosa kredita utvrđenog u članu 1. ovog ugovora“ (stav drugi izreke). Obavezao je tuženu da isplati tužiocu iznos koji je neosnovano naplatila u visini od 11.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 13.04.2017. godine do isplate, u roku od osam dana, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav treći izreke). Utvrdio je da je ništava odredba člana 8. stav 1. Ugovora o dugoročnom kreditu za obrtna sredstva broj .., zaključen 02.10.2017. godine između tužioca i tužene koja glasi: „Korisnik kredita se neopozivo i bezuslovno obavezuje da na dan puštanja kredita, o kome je banka dužna da ga obavesti, plati banci fiksnu naknadu za obradu zahteva u visini od 2% od ukupnog iznosa kredita utvrđenog u članu 1. ovog ugovora“ (stav četvrti izreke). Obavezao je tuženu da isplati tužiocu iznos koji je neosnovano naplatila u visini od 17.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 05.10.2017. godine do isplate, u roku od osam dana, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav peti izreke). Odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca preko dosuđene zakonske zatezne kamate na iznos od 11.800,00 dinara, od 13.04.2017. godine do tražene od 13.03.2017. godine do konačne isplate, kao i preko dosuđene zakonske zatezne kamate na iznos od 17.000,00 dinara od 05.10.2017. godine do tražene od 02.10.2017. godine do konačne isplate (stav šesti izreke). Obavezao je tuženu da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 52.235,00 dinara, u roku od osam dana, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav sedmi izreke).
Viši sud u Somboru, presudom Gž 641/20 od 04.06.2020. godine, odbio je žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Somboru P 1164/19 od 14.02.2020. godine (stav prvi izreke). Odbio je zahtev tužene za naknadu troškova po žalbi (stav drugi izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20), ocenio da revizija tužene nije izuzetno dozvoljena.
Banka ima pravo na naplatu troškova i naknadu bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope (pravni stav usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 22.05.2018. godine).
Prema oceni ovoga suda, pobijana drugostepena presuda je u skladu sa usvojenim pravnim stavom, zbog čega nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i potrebe novog tumačenja prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. a u vezi odredbi člana 413. i 479. stav 6. ZPP i utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.
Tužba je podneta 27.06.2019. godine. U tužbi je navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 28.800,00 dinara. Opomenom za plaćanje sudske takse od 10.06.2020. godine dat je nalog za naplatu neplaćene takse na tužbu u ukupnom iznosu od 3.052,00 dinara, koji iznos odgovara vrednosti predmeta spora u iznosu od 28.800,00 dinara, shodno Tarifnom broju 1. stav 1. tačka 2. Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ broj 28/94 sa izmenama i dopunama) (preko 10.000,00 do 100.000,00 dinara vrednosti – 1.900,00 dinara uvećano za 4% od vrednosti predmeta spora).
Prema tome, kako vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, u smislu odredbi člana 468. ZPP, to se radi o postupku u sporu male vrednosti u smislu člana 468. ZPP, u kome protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija, na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Kako je odredbom člana 467. ZPP propisano, da, ako u odredbama ove glave nije drugačije propisano, u postupku o sporovima male vrednosti shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona, a ovaj sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, to revizija tužene nije dozvoljena ni na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu čl. 404. i čl. 413. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
