Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011… 18/2020, u daljem tekstu: ZPP).

Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi čl. 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima, nakon ocene neosnovanosti istaknutog prigovora zastarelosti potraživanja, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan je tuženi da tužilji naknadi materijalnu štetu koju je pretrpela na svom objektu kao posledicu izvođenja građevinskih radova na izgradnji poslovno stambene zgrade čiji je investitor tuženi. Ovo zbog toga što je ocenom izvedenih dokaza, pre svega nalaza i mišljenja veštaka Instituta za građevinarstvo i arhitekturu Arhitektonskog fakulteta u Nišu, utvrđena visina štete kao i da šteta na objektu tužilje potiče od izvođenja građevinskih radova od strane tuženog, odnosno da postoji uzročno posledična veza između radnji tuženog kao investitora i nastale štete na imovini tužilje. Istovremeno je primenom čl. 150, 153. i 154. ZPP usvojen zahtev za naknadu troškova obezbeđenja dokaza u predmetu Osnovnog suda u Kragujevcu P3 101/16.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tuženi uz reviziju nije dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kakav je u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Pored toga, primena instituta izuzetne dozvoljenosti revizije je rezervisana za pitanja iz domena primene materijalnog prava. Revizijom se osporava ocena dokaza i pravilno utvrđeno činjenično stanje, ukazuje se na pitanja procesnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene u postupku pred prvostepenim sudom, što nisu razlozi za posebnu reviziju, čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1 ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 20.11.2017. godine, u kojoj je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 95.000,00 dinara. Podneskom od 10.06.2020. godine tužba je preinačena povećanjem tužbenog zahteva na iznos od 1.281.745,17 dinara o kojem je odlučeno prvostepenom presudom donetom 23.09.2020. godine. Drugostepena presuda je doneta 14.10.2021. godine. Na dan preinačenja tužbe 1 evro je, prema srednjem kursu NBS, iznosio 117,5762 dinara, pa vrednost predmeta spora pobijanog dela predstavlja dinarsku protivvrednost 10.901,40,19 evra.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić