Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 38/20 od 08.05.2020. godine,odbijena je kao neosnovana žalba tužene-protivtužilje i potvrđena prvostepena presuda, u stavu petom, šestom i sedmom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena-protivtužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje. Neosnovani su navodi revizije da je u drugostepenom postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. Zakona o parničnom postupku, jer je drugostepeni sud imao u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja i činjenično stanje koje je utvrđeno u postupku pred prvostepenim sudom. Ukazivanje na povredu postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP ne predstavlja bitnu povredu zbog koje se revizija može izjaviti primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tužena su za vreme trajanja braka, koji je sada pravnosnažno razveden, dobili ćerku, mal. VV, rođenu ...2016. godine. Tužena živi sa mal. VV u porodičnoj kući svojih roditelja, gde žive i baba i deda po majci u zasebnom domaćinstvu, kao i sestra tužene. Tužena nije u radnom odnosu, student je ..., a roditelji joj pomažu u izdržavanju. Tužilac živi s roditeljima u porodičnoj kući u zasebnom domaćinstvu na spratnom delu kuće, gde postoji uređena prostorija namenjena za dete, nalazi se na evidenciji NSZ od 04.09.2018. godine. Roditelji tužioca ostvaruju mesečne prihode u iznosu od oko 88.000,00 dinara mesečno. Oba roditelja su podobna za vršenje roditeljskog prava, s tim što je konkretna podobnost na strani majke kojoj je dete dodeljeno na samostalno vršenje roditeljskog prava. Prema mišljenju Centra za socijalni rad u Knjaževcu, u interesu je deteta da održava redovne i nesmetane kontakte sa drugim roditeljem – ocem po predloženom modelu koji su sudovi usvojili i odredili, bliže opisan u stavu šestom izreke prvostepene presude.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilna odluka nižestepenih sudova kojom su uredili održavanje ličnih odnosa deteta sa roditeljem sa kojim ne živi, na način opisan u izreci, a koji je predložen od strane centra za socijlani rad, s pozivom na odredbe članova 6. i 61. Porodičnog zakona, zbog čega su neosnovani navodi revizije kojima se ova odluka pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 6. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta, dok je članom 61. stav 1. istog zakona propisano da dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi, a članom 78. stav 3. istog zakona, propisano pravo i dužnost roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo da sa detetom održava lične odnose.

Shodno citiranim odredbama zakona, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, polazeći od činjenica i okolnosti ovoga slučaja, odluka o održavanju ličnih odnosa mal. deteta i tužioca je adekvatna, prilagođena potrebama i uzrastu mal. deteta koje mora da bude voljeno i prihvaćeno. Prilikom određivanja modela viđanja deteta sa roditeljem sa kojim dete ne živi, sud mora da vodi računa prvenstveno o najboljem interesu deteta, koji predstavlja pravni standard koji se ispunjava utvrđenjem onakvog modela viđanja koji predstavlja stabilnu osnovu za dalji emocionalni i socijalni razvoj maloletnog deteta. Model viđanja mora da se prilagodi potrebama i obavezama deteta, imajući u vidu realne životne uslove parničnih stranaka, a određivanjem pravilnog modela ispunjava se i pravo deteta na obezbeđenje najboljih mogućih životnih i zdravstvenih uslova za svoj pravilan i potpun razvoj (član 62. Porodičnog zakona). Tužena-protivtužilja u revizijskim navodima ponavlja žalbene navode koji su pravilno ocenjeni od strane drugostepenog suda, ne nudeći argumentovano razloge za određivanje drugačijeg modela viđanja oca sa detetom, koji je predložila, ili razloge zbog kojih smatra da model koji su sudovi odredili nije u najboljem interesu deteta.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić