Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж2 38/20 од 08.05.2020. године,одбијена је као неоснована жалба тужене-противтужиље и потврђена првостепена пресуда, у ставу петом, шестом и седмом изреке.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена-противтужиља је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 408. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, број 72/11 и 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а ни у поступку пред другостепеним судом није дошло до пропуста у примени или до погрешне примене које од одредаба овог закона, па нема ни повреде из члана 374. став 1. ЗПП, на коју се ревизијом указује. Неосновани су наводи ревизије да је у другостепеном поступку учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. у вези члана 8. Закона о парничном поступку, јер је другостепени суд имао у виду све околности конкретног случаја и чињенично стање које је утврђено у поступку пред првостепеним судом. Указивање на повреду поступка из члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП не представља битну повреду због које се ревизија може изјавити применом члана 407. став 1. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац и тужена су за време трајања брака, који је сада правноснажно разведен, добили ћерку, мал. ВВ, рођену ...2016. године. Тужена живи са мал. ВВ у породичној кући својих родитеља, где живе и баба и деда по мајци у засебном домаћинству, као и сестра тужене. Тужена није у радном односу, студент је ..., а родитељи јој помажу у издржавању. Тужилац живи с родитељима у породичној кући у засебном домаћинству на спратном делу куће, где постоји уређена просторија намењена за дете, налази се на евиденцији НСЗ од 04.09.2018. године. Родитељи тужиоца остварују месечне приходе у износу од око 88.000,00 динара месечно. Оба родитеља су подобна за вршење родитељског права, с тим што је конкретна подобност на страни мајке којој је дете додељено на самостално вршење родитељског права. Према мишљењу Центра за социјални рад у Књажевцу, у интересу је детета да одржава редовне и несметане контакте са другим родитељем – оцем по предложеном моделу који су судови усвојили и одредили, ближе описан у ставу шестом изреке првостепене пресуде.

Врховни касациони суд налази да је правилна одлука нижестепених судова којом су уредили одржавање личних односа детета са родитељем са којим не живи, на начин описан у изреци, а који је предложен од стране центра за социјлани рад, с позивом на одредбе чланова 6. и 61. Породичног закона, због чега су неосновани наводи ревизије којима се ова одлука побија због погрешне примене материјалног права.

Одредбом члана 6. став 1. Породичног закона прописано је да је свако дужан да се руководи најбољим интересом детета у свим активностима које се тичу детета, док је чланом 61. став 1. истог закона прописано да дете има право да одржава личне односе са родитељем са којим не живи, а чланом 78. став 3. истог закона, прописано право и дужност родитеља који не врши родитељско право да са дететом одржава личне односе.

Сходно цитираним одредбама закона, по оцени Врховног касационог суда, полазећи од чињеница и околности овога случаја, одлука о одржавању личних односа мал. детета и тужиоца је адекватна, прилагођена потребама и узрасту мал. детета које мора да буде вољено и прихваћено. Приликом одређивања модела виђања детета са родитељем са којим дете не живи, суд мора да води рачуна првенствено о најбољем интересу детета, који представља правни стандард који се испуњава утврђењем онаквог модела виђања који представља стабилну основу за даљи емоционални и социјални развој малолетног детета. Модел виђања мора да се прилагоди потребама и обавезама детета, имајући у виду реалне животне услове парничних странака, а одређивањем правилног модела испуњава се и право детета на обезбеђење најбољих могућих животних и здравствених услова за свој правилан и потпун развој (члан 62. Породичног закона). Тужена-противтужиља у ревизијским наводима понавља жалбене наводе који су правилно оцењени од стране другостепеног суда, не нудећи аргументовано разлоге за одређивање другачијег модела виђања оца са дететом, који је предложила, или разлоге због којих сматра да модел који су судови одредили није у најбољем интересу детета.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци на основу члана 414. став 1. Закона о парничном поступку.

Председник већа – судија

Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић