Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a ni povreda iz člana 374. stav 1. ZPP učinjena pred drugostepenim sudom na koju se u reviziji ukazuje, jer drugostepeni sud nije izmenio činjenično stanje utvrđeno pred prvostepenim sudom, u kome je, kao i u drugostepenom postupku konstatovano da tužioci nisu dostavili rešenje o nasleđivanju iza svog dede sada pok. GG na osnovu koga bi se utvrdio pravni sled između dede i oca tužilaca.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sporna kp. ... KO ... je nastala od ranije kp. 3/8 koja je prema popisnom katastru od 1953. godine bila upisana u posedovni list broj ... na ime GG za koga je na osnovu iskaza tužilaca i tada umešača na strani tužilaca, koji su tvrdili da je GG deda tužilaca, prvostepeni sud izveo zaključak da je on pravni prethodnik tužilaca. Aerofotogrametrijskim snimanjem 1969. godine koje je zaživelo 1970. godine za KO ... od dela kp. 3/8 nastaje kp. ... upisana u list nepokretnosti ... na ime Republike Srbije – korisnik Skupština opština Novi Pazar. Prilikom izrade katastra nepokretnosti za KO ... 2000. godine kp. ... je upisana u list nepokretnosti ... na ime Republike Srbije – korisnik grad Novi Pazar. Ovu nepokretnost do dana zaključenja glavne rasprave koriste tužioci i ostali meštani njihovog sela za potrebe bavljenja stočarstvom, a tuženi nikada nisu bili u posedu ovog zemljišta niti su je koristili po bilo kom osnovu. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka geodetske struke na predmetnom zemljištu izgrađen je seoski odnosno nekategorisani put koji prelazi preko sporne parcele čija ukupna površina iznosi 3,76 ari i služi za potrebe meštana sela.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je navedenu parcelu uvek koristio deda tužilaca, sada pok. GG, zatim njihov otac - sada pok. Nazim, nakon čije smrti su tužioci oglašeni za njegove naslednike. Zbog toga je prvostepeni sud usvojio tužbeni zahtev tužilaca za predaju ovog dela nepokretnosti. Odlučujući o zahtevu za naknadu na ime faktičke eksproprijacije, prvostepeni sud je izlaskom na lice mesta i na osnovu nalaza veštaka geometra od 15.03.2016. godine utvrdio da na spornoj parceli nije sagrađen bilo kakav javni put, niti su sagrađeni infrastrukturni ili drugi objekti od javnog i opšteg interesa, što je neophodan uslov za utvrđenje faktičke eksproprijacije i određivanje naknade, zbog čega je odbio ovaj deo zahteva tužilaca.

Po oceni drugostepenog suda, prvostepeni sud je izveo pogrešan zaključak da su tužioci pravni sledbenici sada pok. GG na osnovu iskaza tužilaca i umešača na strani tužilaca da je sada pok. GG njihov deda. Po oceni drugostepenog suda, postojanje krvnog srodstva tužilaca sa sada pok. GG koji je bio poslednji upisan kao vlasnik navedene parcele pre aerofotogrametrijskog snimanja 1969. godine ne mora nužno značiti da su tužioci istovremeno i njegovi naslednici, odnosno pravni sledbenici jer su tužioci rešenjem o nasleđivanju koje su dostavili sudu dokazali svoje svojstvo naslednika samo u odnosu na njihovog oca sada pok. Nazima, ali nisu dokazali da je njihov otac bio naslednik, a samim tim i pravni sledbenik iza smrti sada pok. GG jer takvo rešenje o nasleđivanju nisu dostavili sudu. S obzirom da tužioci nisu dokazali postojanje pravnog sleda između sada pok. GG i oca tužilaca, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev u ovom delu. U delu kojim je prvostepeni sud odbio zahtev tužilaca za naknadu po osnovu faktičke eksproprijacije drugostepeni sud je takvu odluku potvrdio.

Stanovište drugostepenog suda je pravilno, pa nisu osnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Parcela čije vraćanje u državinu traže tužioci je u Službi za katastar nepokretnosti upisana kao društvena svojina. S obzirom da je parcela u vlasništvu Republike Srbije, a kao korisnik je navedena opština Novi Pazar, da tužioci nisu tražili utvrđenje prava svojine na ovoj parceli, niti su po pravilnom zaključku drugostepenog suda dokazali da su pravni sledbenici sada pok. GG (u toku postupka nisu dostavili rešenje o nasleđivanju kojim bi se utvrdio pravni sled između dede i oca tužilaca), pravilan je zaključak drugostepenog suda da ova parcela nije bila u njihovom vlasništvu, zbog čega se na njih ne može primeniti član 1. Protokola 1 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i nepokretnost vratiti u državinu.

Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

U delu kojim je odbijen zahtev tužilaca za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost revizija tužilaca nije dozvoljena.

Po članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi predaje nepokretnosti i isplate podneta je 04.06.2014. godine, a preinačena 27.02.2018. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 1.566.000,00 dinara (13.271 evra).

S obzirom na to da je vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ispod cenzusa od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, to je izjavljena revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić