Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиоци су изјавили ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност побијане пресуде у смислу члана 408. ЗПП (''Службени гласник РС'' бр. 72/11... 55/14), Врховни касациони суд је нашао да је ревизија неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности, а ни повреда из члана 374. став 1. ЗПП учињена пред другостепеним судом на коју се у ревизији указује, јер другостепени суд није изменио чињенично стање утврђено пред првостепеним судом, у коме је, као и у другостепеном поступку констатовано да тужиоци нису доставили решење о наслеђивању иза свог деде сада пок. ГГ на основу кога би се утврдио правни след између деде и оца тужилаца.

Према утврђеном чињеничном стању, спорна кп. ... КО ... је настала од раније кп. 3/8 која је према пописном катастру од 1953. године била уписана у поседовни лист број ... на име ГГ за кога је на основу исказа тужилаца и тада умешача на страни тужилаца, који су тврдили да је ГГ деда тужилаца, првостепени суд извео закључак да је он правни претходник тужилаца. Аерофотограметријским снимањем 1969. године које је заживело 1970. године за КО ... од дела кп. 3/8 настаје кп. ... уписана у лист непокретности ... на име Републике Србије – корисник Скупштина општина Нови Пазар. Приликом израде катастра непокретности за КО ... 2000. године кп. ... је уписана у лист непокретности ... на име Републике Србије – корисник град Нови Пазар. Ову непокретност до дана закључења главне расправе користе тужиоци и остали мештани њиховог села за потребе бављења сточарством, а тужени никада нису били у поседу овог земљишта нити су је користили по било ком основу. На основу налаза и мишљења вештака геодетске струке на предметном земљишту изграђен је сеоски односно некатегорисани пут који прелази преко спорне парцеле чија укупна површина износи 3,76 ари и служи за потребе мештана села.

Код овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је закључио да је наведену парцелу увек користио деда тужилаца, сада пок. ГГ, затим њихов отац - сада пок. Назим, након чије смрти су тужиоци оглашени за његове наследнике. Због тога је првостепени суд усвојио тужбени захтев тужилаца за предају овог дела непокретности. Одлучујући о захтеву за накнаду на име фактичке експропријације, првостепени суд је изласком на лице места и на основу налаза вештака геометра од 15.03.2016. године утврдио да на спорној парцели није саграђен било какав јавни пут, нити су саграђени инфраструктурни или други објекти од јавног и општег интереса, што је неопходан услов за утврђење фактичке експропријације и одређивање накнаде, због чега је одбио овај део захтева тужилаца.

По оцени другостепеног суда, првостепени суд је извео погрешан закључак да су тужиоци правни следбеници сада пок. ГГ на основу исказа тужилаца и умешача на страни тужилаца да је сада пок. ГГ њихов деда. По оцени другостепеног суда, постојање крвног сродства тужилаца са сада пок. ГГ који је био последњи уписан као власник наведене парцеле пре аерофотограметријског снимања 1969. године не мора нужно значити да су тужиоци истовремено и његови наследници, односно правни следбеници јер су тужиоци решењем о наслеђивању које су доставили суду доказали своје својство наследника само у односу на њиховог оца сада пок. Назима, али нису доказали да је њихов отац био наследник, а самим тим и правни следбеник иза смрти сада пок. ГГ јер такво решење о наслеђивању нису доставили суду. С обзиром да тужиоци нису доказали постојање правног следа између сада пок. ГГ и оца тужилаца, другостепени суд је преиначио првостепену пресуду и одбио тужбени захтев у овом делу. У делу којим је првостепени суд одбио захтев тужилаца за накнаду по основу фактичке експропријације другостепени суд је такву одлуку потврдио.

Становиште другостепеног суда је правилно, па нису основани ревизијски наводи о погрешној примени материјалног права.

Парцела чије враћање у државину траже тужиоци је у Служби за катастар непокретности уписана као друштвена својина. С обзиром да је парцела у власништву Републике Србије, а као корисник је наведена општина Нови Пазар, да тужиоци нису тражили утврђење права својине на овој парцели, нити су по правилном закључку другостепеног суда доказали да су правни следбеници сада пок. ГГ (у току поступка нису доставили решење о наслеђивању којим би се утврдио правни след између деде и оца тужилаца), правилан је закључак другостепеног суда да ова парцела није била у њиховом власништву, због чега се на њих не може применити члан 1. Протокола 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и непокретност вратити у државину.

На основу члана 414. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.

У делу којим је одбијен захтев тужилаца за одређивање накнаде за експроприсану непокретност ревизија тужилаца није дозвољена.

По члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена уколико вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба ради предаје непокретности и исплате поднета је 04.06.2014. године, а преиначена 27.02.2018. године. Вредност предмета спора побијаног дела је 1.566.000,00 динара (13.271 евра).

С обзиром на то да је вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде испод цензуса од 40.000 евра у динарској противвредности, то је изјављена ревизија недозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић