.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4405/2022
12.05.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Zorana Hadžića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Subotin, advokat iz ..., protiv tuženog „Generali osiguranje Srbija“ a.d.o. Beograd, čiji je punomoćnik Nađa Samac, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 21059/18 od 26.02.2021. godine, u sednici održanoj 12.05.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 21059/18 od 26.02.2021. godine, o odbačaju njegove žalbe.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 21059/18 od 26.02.2021. godine, o odbačaju njegove žalbe.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 774/15 od 11.04.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je predlog tuženog za prekid postupka. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove i za pretrpljeni strah po 80.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 11.04.2018. godine do isplate, kao i na ime naknade materijalne štete ukupno 342.605,41 dinara prema pojedinačno opredeljenim iznosima, sa zakonskom zateznom kamatom od dopelosti do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati 9.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 29.12.2014. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 133.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 11.04.2018. godine.
Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 21059/18 od 26.02.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete plati 4.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 29.12.2014. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbačena je žalba tužioca u delu da mu tuženi na ime naknade materijalne štete plati 4.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 29.12.2014. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu o odbačaju njegove žalbe, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Revizija predviđena navedenom odredbom se može izjaviti samo zbog pogrešene primene materijalnog prava. Materijalno pravo primenjuje se pri odlučivanju u meritumu o glavnoj stvari koja je predmet spora. Pobijanim pravnosnažnim rešenjem nije odlučeno o glavnoj stvari (osnovanosti tužbenog zahteva), već o dozvoljenosti žalbe u pogledu odluke o troškovima postupka, koji su bili potrebni radi vođenja ove parnice i ista je u navedenom delu odbačena kao nedozvoljena, zbog nedostatka pravnog interesa. Odluka zato nije doneta na osnovu odredbi materijalnog prava, već na osnovu odredbi procesnog prava, člana 378 stav 3. i 387. stav 1. tačka 1. ZPP, čija pogrešena primena ima značaj bitne povrede odredaba parničnog postuka, zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 420. stav 1. ZPP propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana Zakona, propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana, nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude. Revizija je uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim je žalba odbačena (član 420 stav 3. ZPP).
Prema odredbi člana 28. ZPP, ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1), da kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2).
Dakle, pravo na reviziju se u smislu odredbe člana 28. ZPP, ocenjuje sa stanovišta glavnog potraživanja, a ne sporednih traženja, među koja spadaju i troškovi postupka. Isto se odnosi i na ocenu dozvoljenosti revizije u smislu člana 420 stav 2. u vezi stava 1 ZPP, kao i u slučaju propisanom stavom 3. istoga člana ZPP.
Imajući u vidu navedeno, kao i da se izjavljenom revizijom pobija drugostepeno rešenje o odbačaju žalbe na odluku o troškovima postupka, koja ne predstavlja odluku o glavnom zahtevu, već o sporednom traženju, to revizija nije dozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
