Против правноснажног решења донетог у другом степену о одбачају његове жалбе, тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, применом члана 404. ЗПП.

Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14, 87/18 и 18/20), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). Према ставу 2. истог члана, о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП. Ревизија предвиђена наведеном одредбом се може изјавити само због погрешене примене материјалног права. Материјално право примењује се при одлучивању у меритуму о главној ствари која је предмет спора. Побијаним правноснажним решењем није одлучено о главној ствари (основаности тужбеног захтева), већ о дозвољености жалбе у погледу одлуке о трошковима поступка, који су били потребни ради вођења ове парнице и иста је у наведеном делу одбачена као недозвољена, због недостатка правног интереса. Одлука зато није донета на основу одредби материјалног права, већ на основу одредби процесног права, члана 378 став 3. и 387. став 1. тачка 1. ЗПП, чија погрешена примена има значај битне повреде одредаба парничног постука, због чега се посебна ревизија не може изјавити.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 420. став 1. ЗПП прописано је да странке могу да изјаве ревизију против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан, док је ставом 2. истог члана Закона, прописано да ревизија против решења из става 1. овог члана, није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде. Ревизија је увек дозвољена против решења другостепеног суда којим је жалба одбачена (члан 420 став 3. ЗПП).

Према одредби члана 28. ЗПП, ако је за утврђивање стварне надлежности, права на изјављивање ревизије и у другим случајевима прописаним у овом закону меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима се само вредност главног захтева (став 1), да камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и трошкови поступка не узимају се у обзир ако не чине главни захтев (став 2).

Дакле, право на ревизију се у смислу одредбе члана 28. ЗПП, оцењује са становишта главног потраживања, а не споредних тражења, међу која спадају и трошкови поступка. Исто се односи и на оцену дозвољености ревизије у смислу члана 420 став 2. у вези става 1 ЗПП, као и у случају прописаном ставом 3. истога члана ЗПП.

Имајући у виду наведено, као и да се изјављеном ревизијом побија другостепено решење о одбачају жалбе на одлуку о трошковима поступка, која не представља одлуку о главном захтеву, већ о споредном тражењу, то ревизија није дозвољена.

На основу изнетог, применом члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић