Tužilja je podnela odgovor na reviziju tužene.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene BB nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani navodi revizije o bitnim povredama odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 3. stav 3. člana 9. i člana 10. ZPP, učinjenih u postupku pred drugostepenim sudom. Priznanje tužbenog zahteva od strane tužene VV drugostepeni sud je pravilno ocenio kao raspolaganje koje nije u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom, pravilima morala i dobrim običajima, niti da se može smatrati nesavesnim korišćenjem prava koja su zakonom priznata strankama u postupku. Takva izjava tužene VV nije imala uticaj na položaj tužene BB u ovom postupku, kao običnog suparničara koja se po članu 209. ZPP smatra samostalnom strankom, i u odnosu na koju je o tužbenom zahtevu odlučeno nezavisno od izjave druge tužene kojom je priznat tužbeni zahtev. Postupkom prvostepenog suda da odbije predlog tužene BB za spajanje ove parnice sa parnicom po tužbi tužene VV radi raskida ugovora o razmeni zaključenog sa trećim licem (GG), koji je drugostepeni sud odlučujući o žalbi tužene ocenio pravilnim i bez uticaja na zakonitost pobijane prvostepene presude, u drugostepenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP jer zakonom (član 328. stav 1. ZPP) nije predviđena obaveza suda da izvrši spajanje parnica pod uslovima iz te odredbe.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila vlasnica stana broj ... u ulici ... broj ... u ... u kojem je živela sa ćerkama - tuženima i njihovom decom. Tužene su vodile brigu o njoj jer je tužilja zbog bolesti bila teško pokretna i po stanu se kretala uz pomoć hodalice. Tužilja je navedeni stan, ugovorom o poklonu Ov. .../... od 27.02.2013. godine, poklonila tuženima - svakoj tuženoj po ½ idealnih dela stana, zadržavajući pravo doživotnog stanovanja u stanu i ugovarajući obavezu tuženih na zajedničku i jedinstvenu brigu o njoj. Istim ugovorom tužilja je dala saglasnost tuženoj VV da poklonjeni suvlasnički deo stana može zameniti za stan u ... u ulici ... broj ..., vlasništvo GG, s`tim da on prihvati obavezu navedenu u članu 3. ugovora o poklonu (ugovoreno pravo doživotnog stanovanja tužilje). Ovakav ugovor zaključen je na osnovu postignutog dogovora ugovarača, s`obzirom da je tužena BB odlučila da zaključi brak sa GG, koji je zato nameravao da proda svoj stan i kupi veći stan u kojem bi živeo sa suprugom. Zbog toga su se stranke, na predlog tužene VV, dogovorile da tužilja pokloni stan tuženima na jednake delove a da zatim tužena VV zameni svoj suvlasnički udeo na poklonjenom stanu za stan u svojini GG. Istog dana kada je zaključen i overen ugovor o poklonu, između tužene VV i GG zaključen je ugovor o razmeni nepokretnosti. koji je i izvršen. Po zaključenju ugovora o poklonu neposrednu brigu o tužilji vodila je tužena BB i u tome su joj pomagali suprug GG i ćerka. Prvi sukobi između tužilje i tužene BB nastali su u martu 2013. godine, da bi krajem te godine učestali i postali ozbiljniji. Tužilja je često zvala policiju, a u decembru 2013. godine podnela je i tužbu protiv tužene BB radi zaštite od nasilja u porodici kojom je tražila da se tuženoj zabrani uznemiravanje, drsko, bezobzirno i zlonamerno ponanašanje. Tokom juna 2014. godine tužilja je podnela i privatnu krivičnu tužbu protiv obe tužene i GG zbog krivičnog dela kršenje porodičnih obaveza i nepružanje pomoći. Parnica radi zaštite od nasilja u porodici okončana je pravnosnažnom presudom kojom je odbijen tužbeni zahtev, dok je privatna krivična tužba odbačena. U takvoj situaciji tužena VV je, na predlog tužene BB, angažovala osobu koja se od početka 2014. godine brinula o tužilji tako što je kod nje dolazila više puta tokom dana, donosila joj pripremljenu hranu, pomagala oko lične higijene i higijene prostora u kojem je tužilja živela i kupovala joj lekove. Tokom noći o tužilji je brinula tužena BB, u smislu pružanja pomoći u slučaju ako tužilja padne u stanu. Tužilja je 24.04.2014. godine, u ranim jutarnjim časovima, pala prilikom pokušaja da ode do toaleta i zadobila prelom butne kosti. Prvu pomoć tužilji pružila je tužena BB, uz pomoć supruga podigla je na krevet i pozvala osobu koja se o njoj brinula. Ta osoba je pomogla tužilji da se presvuče i pripremila joj doručak, a zatim otišla na posao. Zbog bolova koje je trpela tužilja je pozvala hitnu pomoć koja je odvela u bolnicu, gde je operisana. Tužena BB nije obilazila tužilju tokom bolničkog lečenja. Po otpustu iz bolnice tužilja se nije vratila u stan u ... ulici, već je otišla u stan tužene VV u ulici ... broj ... u ... . Tužilja je od tužene BB tražila da se u stanu oslobodi soba koju je koristila ćerka tužene kako bi u toj sobi bila smeštena osoba koja će biti angažovana da se brine o njoj. Tužena BB je takav zahtev odbila jer bi u tom slučaju njena ćerka morala da koristi istu sobu koju ona koristi sa suprugom, i zato je predložila da se osoba koja će biti angažovana o tužilji brine preko dana a da ukućani brinu o tužilji tokom noći. Taj predlog tužilja nije prihvatila. Od napuštanja bolnice tužilja živi u stanu u ulici ... broj ... u ... i o njoj brine osoba koju je nagažovala tužena VV. Tužilja je korisnik penzije i naknade za tuđu negu i pomoć, koje je primala i pre zaključenja ugovora o poklonu. Od tih prihoda plaća troškove korišćenja stana u kojem sada živi, ali bez umanjenja tih troškova koje je ostvarivala za stan u ... ulici.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odlučili da raskinu ugovor o poklonu.

Po stanovištu prvostepenog suda, između stranaka zaključen je ugovor o poklonu sa nalogom tuženima - poklonoprimcima da se zajednički brinu o tužilji i teretom - pravom doživotnog stanovanja tužilje u poklonjenom stanu. U takvoj situaciji, tužilja osnovano zahteva raskid ugovora o poklonu zbog neizvršenja naloga - tužena VV se o njoj nije brinula do početka 2014. godine (dok se nalazila u inostranstvu), a tužena BB se o tužilji ne brine od 24.04.2014. godine, pri čemu su njeni odnosi sa tužiljom bili poremećeni i pre toga, ali i zbog nepoštovanja tužiljinog prava stanovanja jer ona poklonjeni stan ne koristi od otpuštanja sa bolničkog lečenja.

Drugostepeni sud je, prihvatajući razloge nižestepenog suda za raskid ugovora o poklonu zbog neizvršavanja obaveza tuženih, dodao i razlog koji se tiče grube neblagodarnosti tužene BB u smislu pravnog pravila iz paragrafa 567. Srpskog građanskog zakonika, izražene njenim neangažovanjem oko nabavke krvi potrebne za operaciju tužilje, neobilaženjem tužilje dok se nalazila na bolničkom lečenju i uskraćivanjem pomoći koju je tužilja u takvoj situaciji mogla opravdano da očekuje od svoje ćerke.

Pravilno su nižestepeni sudovi u ovom sporu odlučili o tužbenom zahevu, zbog čega po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu osnovani ni navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Kada je ugovor o poklonu zaključen sa nalogom i teretom, ili uz obaveze poklonoprimca, na njegov raskid primenjuju se odredbe članova 124-132 Zakona o obligacionim odnosima o raskidu ugovora zbog neispunjenja. Osim toga, osnov ugovora o poklonu je namera darivanja od strane poklonodavca koja se zasniva na određenom odnosu sa poklonoprimcem, pa ako nakon zaključenja ugovora prestane takav poseban odnos koji je postojao u vreme njegovog zaključenja, onda je i to razlog za raskid tog ugovora. Ako je poseban odnos između ugovornih strana bio zasnovan i na očekivanjima poklonodavca da poklonoprimac izvrši kakvu obavezu, onda i to čini osnov ugovora o poklonu a izostanak ostvarenja takvog očekivanja može biti razlog za raskid ugovora.

U konkretnom slučaju ugovor o poklonu sadrži obavezu tuženih, poklonoprimaca da se brinu o tužilji poklonodavcu. Neizvršenje te obaveze od strane tuženih - tužena VV od zaključenja ugovora u februaru 2013. godine do početka 2014. godine i tužene BB od aprila 2014. godine, predstavlja razlog za raskid ugovora o poklonu u smislu člana 124. Zakona o obligacionim odnosima. Tužilja je ugovor o poklonu zaključila sa očekivanjem da će tužene brinuti o njoj, ali je to njeno očekivanje iznevereno izostankom brige tuženih, što opravdava raskid zaključenog ugovora tim pre što su i lični odnosi tužilje sa tuženom BB već duže vreme poremećeni.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Troškovi tužilje za sastav odgovora na reviziju nisu bili nužni i neophodni, zbog čega je na osnovu člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić