Тужиља је поднела одговор на ревизију тужене.

Одлучујући о изјављеној ревизији, на основу на основу члана 408. Закона о парничном поступку (ЗПП), Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужене ББ није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Нису основани наводи ревизије о битним повредама одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. у вези члана 3. став 3. члана 9. и члана 10. ЗПП, учињених у поступку пред другостепеним судом. Признање тужбеног захтева од стране тужене ВВ другостепени суд је правилно оценио као располагање које није у супротности са принудним прописима, јавним поретком, правилима морала и добрим обичајима, нити да се може сматрати несавесним коришћењем права која су законом призната странкама у поступку. Таква изјава тужене ВВ није имала утицај на положај тужене ББ у овом поступку, као обичног супарничара која се по члану 209. ЗПП сматра самосталном странком, и у односу на коју је о тужбеном захтеву одлучено независно од изјаве друге тужене којом је признат тужбени захтев. Поступком првостепеног суда да одбије предлог тужене ББ за спајање ове парнице са парницом по тужби тужене ВВ ради раскида уговора о размени закљученог са трећим лицем (ГГ), који је другостепени суд одлучујући о жалби тужене оценио правилним и без утицаја на законитост побијане првостепене пресуде, у другостепеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП јер законом (члан 328. став 1. ЗПП) није предвиђена обавеза суда да изврши спајање парница под условима из те одредбе.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била власница стана број ... у улици ... број ... у ... у којем је живела са ћеркама - туженима и њиховом децом. Тужене су водиле бригу о њој јер је тужиља због болести била тешко покретна и по стану се кретала уз помоћ ходалице. Тужиља је наведени стан, уговором о поклону Ов. .../... од 27.02.2013. године, поклонила туженима - свакој туженој по ½ идеалних дела стана, задржавајући право доживотног становања у стану и уговарајући обавезу тужених на заједничку и јединствену бригу о њој. Истим уговором тужиља је дала сагласност туженој ВВ да поклоњени сувласнички део стана може заменити за стан у ... у улици ... број ..., власништво ГГ, с`тим да он прихвати обавезу наведену у члану 3. уговора о поклону (уговорено право доживотног становања тужиље). Овакав уговор закључен је на основу постигнутог договора уговарача, с`обзиром да је тужена ББ одлучила да закључи брак са ГГ, који је зато намеравао да прода свој стан и купи већи стан у којем би живео са супругом. Због тога су се странке, на предлог тужене ВВ, договориле да тужиља поклони стан туженима на једнаке делове а да затим тужена ВВ замени свој сувласнички удео на поклоњеном стану за стан у својини ГГ. Истог дана када је закључен и оверен уговор о поклону, између тужене ВВ и ГГ закључен је уговор о размени непокретности. који је и извршен. По закључењу уговора о поклону непосредну бригу о тужиљи водила је тужена ББ и у томе су јој помагали супруг ГГ и ћерка. Први сукоби између тужиље и тужене ББ настали су у марту 2013. године, да би крајем те године учестали и постали озбиљнији. Тужиља је често звала полицију, а у децембру 2013. године поднела је и тужбу против тужене ББ ради заштите од насиља у породици којом је тражила да се туженој забрани узнемиравање, дрско, безобзирно и злонамерно понанашање. Током јуна 2014. године тужиља је поднела и приватну кривичну тужбу против обе тужене и ГГ због кривичног дела кршење породичних обавеза и непружање помоћи. Парница ради заштите од насиља у породици окончана је правноснажном пресудом којом је одбијен тужбени захтев, док је приватна кривична тужба одбачена. У таквој ситуацији тужена ВВ је, на предлог тужене ББ, ангажовала особу која се од почетка 2014. године бринула о тужиљи тако што је код ње долазила више пута током дана, доносила јој припремљену храну, помагала око личне хигијене и хигијене простора у којем је тужиља живела и куповала јој лекове. Током ноћи о тужиљи је бринула тужена ББ, у смислу пружања помоћи у случају ако тужиља падне у стану. Тужиља је 24.04.2014. године, у раним јутарњим часовима, пала приликом покушаја да оде до тоалета и задобила прелом бутне кости. Прву помоћ тужиљи пружила је тужена ББ, уз помоћ супруга подигла је на кревет и позвала особу која се о њој бринула. Та особа је помогла тужиљи да се пресвуче и припремила јој доручак, а затим отишла на посао. Због болова које је трпела тужиља је позвала хитну помоћ која је одвела у болницу, где је оперисана. Тужена ББ није обилазила тужиљу током болничког лечења. По отпусту из болнице тужиља се није вратила у стан у ... улици, већ је отишла у стан тужене ВВ у улици ... број ... у ... . Тужиља је од тужене ББ тражила да се у стану ослободи соба коју је користила ћерка тужене како би у тој соби била смештена особа која ће бити ангажована да се брине о њој. Тужена ББ је такав захтев одбила јер би у том случају њена ћерка морала да користи исту собу коју она користи са супругом, и зато је предложила да се особа која ће бити ангажована о тужиљи брине преко дана а да укућани брину о тужиљи током ноћи. Тај предлог тужиља није прихватила. Од напуштања болнице тужиља живи у стану у улици ... број ... у ... и о њој брине особа коју је нагажовала тужена ВВ. Тужиља је корисник пензије и накнаде за туђу негу и помоћ, које је примала и пре закључења уговора о поклону. Од тих прихода плаћа трошкове коришћења стана у којем сада живи, али без умањења тих трошкова које је остваривала за стан у ... улици.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су одлучили да раскину уговор о поклону.

По становишту првостепеног суда, између странака закључен је уговор о поклону са налогом туженима - поклонопримцима да се заједнички брину о тужиљи и теретом - правом доживотног становања тужиље у поклоњеном стану. У таквој ситуацији, тужиља основано захтева раскид уговора о поклону због неизвршења налога - тужена ВВ се о њој није бринула до почетка 2014. године (док се налазила у иностранству), а тужена ББ се о тужиљи не брине од 24.04.2014. године, при чему су њени односи са тужиљом били поремећени и пре тога, али и због непоштовања тужиљиног права становања јер она поклоњени стан не користи од отпуштања са болничког лечења.

Другостепени суд је, прихватајући разлоге нижестепеног суда за раскид уговора о поклону због неизвршавања обавеза тужених, додао и разлог који се тиче грубе неблагодарности тужене ББ у смислу правног правила из параграфа 567. Српског грађанског законика, изражене њеним неангажовањем око набавке крви потребне за операцију тужиље, необилажењем тужиље док се налазила на болничком лечењу и ускраћивањем помоћи коју је тужиља у таквој ситуацији могла оправдано да очекује од своје ћерке.

Правилно су нижестепени судови у овом спору одлучили о тужбеном захеву, због чега по оцени Врховног касационог суда нису основани ни наводи ревизије о погрешној примени материјалног права.

Када је уговор о поклону закључен са налогом и теретом, или уз обавезе поклонопримца, на његов раскид примењују се одредбе чланова 124-132 Закона о облигационим односима о раскиду уговора због неиспуњења. Осим тога, основ уговора о поклону је намера даривања од стране поклонодавца која се заснива на одређеном односу са поклонопримцем, па ако након закључења уговора престане такав посебан однос који је постојао у време његовог закључења, онда је и то разлог за раскид тог уговора. Ако је посебан однос између уговорних страна био заснован и на очекивањима поклонодавца да поклонопримац изврши какву обавезу, онда и то чини основ уговора о поклону а изостанак остварења таквог очекивања може бити разлог за раскид уговора.

У конкретном случају уговор о поклону садржи обавезу тужених, поклонопримаца да се брину о тужиљи поклонодавцу. Неизвршење те обавезе од стране тужених - тужена ВВ од закључења уговора у фебруару 2013. године до почетка 2014. године и тужене ББ од априла 2014. године, представља разлог за раскид уговора о поклону у смислу члана 124. Закона о облигационим односима. Тужиља је уговор о поклону закључила са очекивањем да ће тужене бринути о њој, али је то њено очекивање изневерено изостанком бриге тужених, што оправдава раскид закљученог уговора тим пре што су и лични односи тужиље са туженом ББ већ дуже време поремећени.

Из наведених разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке.

Трошкови тужиље за састав одговора на ревизију нису били нужни и неопходни, због чега је на основу члана 165. став 1. у вези члана 154. ЗПП, одлучено као у другом ставу изреке.

Председник већа - судија

Бранислава Апостоловић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић