Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/11...18/20).

Pravnosnažnom presudom obavezana je tužena da tužiocu naknadi materijalnu štetu koju je pretrpeo na zasadima voćnjaka na svojoj parceli u Opštini Ivanjica usled elementarne nepogode - grada i oluje dana 14.05.2015. godine. Po Zakonu o ministarstvima (''Službeni glasnik RS'' 44/14) poslovi protivgradne zaštite su u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova i obavljaju se u Sektoru za vanredne situacije. Sezona odbrane od grada u Republici počinje 15. aprila i završava se 15. oktobra. Tužena je odgovorna za nastalu štetu jer je propustila da obezbedi neophodne uslove i mere za protivgradnu zaštitu (nije obezbedila rakete, nije obučila strelce, niti im je u vanrednoj situaciji naredila da dejstvuju u cilju zaštite). Grad ne predstavlja višu silu da bi tužena bila oslobođena odgovornosti po članu 177. ZOO jer se pojava gradonosnih oblaka može u meteorološkom smislu predvideti i šteta u pretežnom delu sprečiti. Prema odredbama Zakona o vanrednim situacijama (''Službeni glasnik RS'' 11/09 i 92/11) Republika Srbija preko nadležnog sektora MUP-a vrši isporuku protivgradnih raketa, obučava i finansira naknadu za rad strelaca i daje dozvolu za dejstvo protivgradnih stanica u vanrednim situacijama (gradonosni oblaci). Zbog toga je Republika Srbija odgovorna za štetu po članu 35. Ustava RS, članu 172. ZOO i po pravilima iz Zakona o vanrednim situacijama. Nižestepeni sudovi su primenom člana 192. ZOO utvrdili da tužilac kao oštećeni nije preduzeo nikakve mere u smislu sprečavanja štete odnosno smanjenja obima štete na zasadu malina u vidu zaštite zasada koja podrazumeva savremena poljoprivredna proizvodnja, postavljanje protivgradne mreže. Zbog toga je tužilac doprineo nastanku štete 30% u kom iznosu je umanjena naknada štete. Naknada štete umanjena je i za iznos od 30% jer ni blagovremeno preduzete mere zaštite od grada ne garantuju 100% zaštitu već je procenat uspešnosti dejstva protivgradne zaštite 70%. Šteta na zasadu šljive umanjena je za 30% prema procentu uspešnosti dejstva protivgradne zaštite pri čemu nema doprinosa tužioca jer nije moguće postavljanje protivgradne zaštite na zasadu šljiva.

Ovakva odluka nije u suprotnosti sa sudskom praksom ovog suda, izraženom u presudi Vrhovnog kasacionog suda Rev 4428/2018 od 17.04.2019. godine, donetoj u istovetnom činjeničnopravnom sporu, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stava 2. tačke 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stava 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 23.02.2018. godine, a preinačena 06.07.2019. godine. Pobijana drugostepena presuda doneta je 11.02.2021. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 492.264,00 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stava 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić