.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4569/2020
04.03.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je punomoćnik Slavica Krupež, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Kraljevu, radi naknade štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 14/20 od 02.06.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 04.03.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 14/20 od 02.06.2020. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 14/20 od 02.06.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Čačku Prr1 15/19 od 10.07.2019. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca pa je obavezana tužena da tužiocima, na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, isplati iznose koji su utvrđeni Zaključkom o listi potraživanja sa Zaključkom o osporenim potraživanjima, i to tužiocu AA u iznosu od 219.566,51 dinar i tužiocu BB u iznosu od 226.861,66 dinara, sve sa zakonskom kamatom počev od dana podnošenja tužbe 08.02.2019. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima na ime naknade troškova parničnog postupka isplati solidarno iznos od 31.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti pa do isplate.
Presudom Višeg suda u Čačku Gžrr 14/20 od 02.06.2020. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Čačku Prr1 15/19 od 10.07.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, sa predlogom da se o istoj odlučuje na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pobijana presuda usklađena je sa pravnim stavovima o odgovornosti države za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizmirena u postupku stečaja vođenim nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku (zaključak usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018.godine) izraženim i u praksi Evropskog suda za ljudska prava (presude u predmetu Marinković i drugi protiv Srbije; predmetu Kačapor i drugi protiv Srbije i drugim) i praksi Ustavnog suda (odluke Už 7547/2015 od 26.10.2017. godine; Už 3742/2015 od 26.10.2017. godine i druge).
Stoga, bez obzira na sudske odluke priložene uz reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Naime, nema razloga koji ukazuju na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse.
Takođe, nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji ni radi novog tumačenja prava - odredbe člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku o objektivnoj odgovornosti tužene države za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku, članova 155. i 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima o umanjenju imovine (običnoj šteti) i odgovornosti tužene za nezakonit i nepravilan rad njenih organa, te odredbi člana 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 58. Ustava Republike Srbije kojima je svakom garantovano pravo na imovinu.
Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba je podneta dana 08.02.2019. godine. Vrednost predmeta spora koju su tužiocu naveli u tužbi je iznos 219.566,51 dinar za tužioca AA i iznos od 226.861,66 dinara za tužioca BB.
Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je okončan postupak u sporu male vrenosti iz člana 468. stav 1. ZPP. Prema odredbi člana 479. stav 6. ZPP protiv odluke drugostepenog suda (u postupku u sporu male vrednosti) revizija nije dozvoljena.
Imajući izloženo u vidu, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
