Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP, a u vezi člana 403. stav 2. ZPP (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Privrednog suda u Beogradu P 1674/2012, društvo „Legat Co“ d.o.o. Beograd je obavezano da ovde tužiocu isplati iznos od 18.500,000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.03.2009. godine do isplate i iznos od 854.700,00 dinara na ime troškova parničnog postupka. Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 4410/2013 od 22.05.2014. godine, navedena presuda je preinačena u delu za zakonsku zateznu kamatu na iznos od 18.500.000,00 dinara i tuženi obavezan da tužiocu plati zakonsku zateznu kamatu i za period od 16.03.2007. godine do 26.03.2009. godine. Računi Društva „Legat Co“ d.o.o. Beograd su blokirani i deo potraživanja tužioca u iznosu od 3.255,51 dinara je naplaćen. Društvo „Legat Co“ d.o.o. sa osnovnim kapitalom 148.005,67 dinara je svoje nepokretnosti prodavalo trećim licima zaključivanjem ugovora bliže navedenih u obrazloženju nižestepenih odluka. Kupoprodajni ugovor koji je predmet ovog spora zaključen je 26.12.2013. godine između „Legat Co“ d.o.o., kao prodavca i tuženog, zakonskog zastupnika ovog društva, kao kupca. Predmet kupoprodaje je kat. parcela broj .../... KO ..., površine 21.069 m2, po kulturi njiva, upisana u LN ... KO ..., za kupoprodajnu cenu od 4.126.076,60 dinara i ugovor je overen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici Ov .../... Aneksom od 25.02.2014. godine, overenim pred Osnovnim sudom u Rumi Ov .../... stranke su se sporazumele da porez na prenos apsolutnih prava i troškove overe ugovora plati kupac. U izvršnom postupku radi prinudne naplate navedenog potraživanja tužioca protiv „Legat Co“ d.o.o. zaključkom javnog izvršitelja od 03.10.2014. godine određeno je izvršenje na nepokretnostima izvršnog dužnika. U tom postupku, ovde tuženi je kao treće lice izjavio prigovor navodeći da je sporna kat. parcela .../... KO ..., koja je obuhvaćena zaključkom izvršitelja, u njegovom vlasništvu. Tuženi je protiv tužioca pokrenuo parnični postupak radi utvrđenja nedopuštenosti izvršenja na ovoj parceli, koji postupak je rešenjem Osnovnog suda u Rumi P 272/15 od 24.09.2019. godine prekinut do pravnosnažnog okončana ovog spora. U međuvremenu je izvršni postupak nastavljen, pa je zaključkom izvršitelja o namirenju od 03.06.2015. godine utvrđeno da je javnom prodajom dužnikovih kat.parcela broj ..., ... i ... ostvarena cena od 6.398.119,00 dinara, pa je dana 01.06.2015. godine potraživanje tužioca 30.474.501,00 dinara, od čega 18.500.000,00 dinara na ime glavnog potraživanja, a 11.974.501,00 dinara na ime zakonske zatezne kamate. Zaključkom izvršitelja o namirenju od 17.12.2015. godine utvrđeno je da je javnom prodajom dužnikovih ½ dela četvorosobnog stana u ..., ostvarena cena od 5.485.567,00 dinara, pa je dana 08.12.2015. godine potraživanje tužioca 25.768.333,00 dinara, od čega 18.500.000,00 dinara na ime glavnog potraživanja, a 7.268.332,00 dinara na ime zakonske zatezne kamate. Zaključkom izvršitelja od 21.09.2015. godine određeno je prvo javno nadmetanje radi prodaje nepokretnosti u svojini izvršnog dužnika kat. parcele .../... KO ..., a 23.12.2015. godine je donet i zaključak o namirenju kojim je utvrđeno da je u postupku prodaje putem neposredne nagodbe na osnovu ugovora između izvršitelja i kupca BB 15.12.2015. godine sporna parcela prodata za cenu od 2.500.000,00 dinara, koja je uplaćena na namenski račun izvršitelja, te da potraživanje izvršnog poverioca, ovde tužioca, na dan 21.12.2015. godine iznosi 21.096.240,00 dinara, od čega 18.500.000,00 dinara na ime kamate, a 2.596.240,00 dinara na ime zakonske zatezne kamate. Rešenjem RGZ SKN Pećinci ...-...-...-.../... od 08.02.2017. godine dozvoljen je upis prava svojine u korist ovde tuženog sa delom poseda 1/1 na parceli .../... KO ..., na osnovu zahteva od 21.10.2014. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev sa obrazloženjem da je nepokretnost koja je predmet ovog spora prodata trećem licu u izvršnom postupku koji se vodio po predlogu tužioca, te da je od novca dobijenog prodajom, ovde tužilac naplatio deo svog potraživanja, zbog čega nema osnova za vođenje ovog parničnog postupka, odnosno osnova za pobijanje dužnikovih pravnih radnji - ugovora o kupoprodaji kada se iz nekretnine koja je predmet tog ugovora on naplatio.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev nalazeći da tužilac osnovano tužbom traži pobijanje ove dužnikove pravne radnje imajući u vidu da činjenica da je u izvršnom postupku nepokretnost koja je bila predmet pobijanog ugovora prodata trećem licu ne utiče na postojanje pravnog interesa tužioca za utvrđenje da u ovom postupku u odnosu na njega sporni ugovor ne proizvodi pravno dejstvo. Ovo iz razloga što je tuženi protiv ovde tužioca pokrenuo postupak radi utvrđenja nedopuštenosti izvršenja koji je prekinut do pravnosnažnog okončanja ove parnice, te tužilac kao izvršni poverilac ima pravni interes za utvrđenje da sporni ugovor prema njemu nema dejstvo i da je tuženi dužan da trpi prodaju nepokretnosti radi namirenja tužiočevog potraživanja, jer je ta odluka prethodno pitanje za odlučivanje u prekinutoj parnici po opozicionoj tužbi.

Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je stanovište drugostepenog suda o osnovanosti tužbenog zahteva.

Odredbom člana 280. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da svaki poverilac čije je potraživanje dospelo za isplatu, i bez obzira kada je nastalo, može pobijati pravnu radnju svog dužnika koja je preduzeta na štetu poverioca, a stavom 2. istog člana da se smatra da je pravna radnja preduzeta na štetu poverilaca ako usled njenog izvršenja dužnik nema dovoljno sredstava za ispunjenje poveriočevog potraživanja. Članom 281. stav 1. istog zakona je propisano da se teretno raspolaganje može pobijati ako je u vreme raspolaganja dužnik znao ili mogao znati da preduzetim raspolaganjem nanosi štetu svojim poveriocima i ako je trećem licu sa kojim je ili u čiju je korist pravna radnja preduzeta, to bilo poznato ili moglo biti poznato, a članom 283. stav 2. istog zakona da se tužba za pobijanje podnosi protiv trećeg lica sa kojim je, ili u čiju je korist preduzeta pravna radnja koja se pobija, odnosno protiv njegovih univerzalnih pravnih sledbenika. Tužbenim zahtevom za pobijanje dužnikovih pravnih radnji određena pravna radnja dužnika se oglašava prema poveriocu bez pravnog dejstva do visine njegovog potraživanja i poverilac mora da dokaže da dužnik nema druge imovine ili je ona nedovoljna za namirenje poverioca, a što je posledica preduzete pravne radnje koja se pobija. Naime, kako je odredbom člana 280. stav 1. ZOO, kao prvi uslov pobijanja pravne radnje dužnika propisano dospelo potraživanje, koje podrazumeva potraživanje u određenoj visini i roku dospelosti, a kao drugi uslov pobijanja je propisano da je pravna radnja preduzeta na štetu poverioca tog potraživanja, te kako je cilj pobijanja pravnih radnji dužnika da se šteta otkloni i poveriocu omogući naplata potraživanja u celosti i u roku dospelosti, ili najkasnije u razumnom roku nakon toga, iz navedene odredbe Zakona proizilazi da je pravna radnja preduzeta na štetu poverioca, ako usled njenog izvršenja dužnik nema dovoljno sredstava za ispunjenje potraživanja poverioca.

Sledom navedenog, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je tužbeni zahtev osnovan jer su konkretnom slučaju kumulativno ispunjeni uslovi propisani članom 280. i 281. ZOO za pobijanje dužnikovih pravnih radnji. Naime, u konkretnom slučaju postoji dospelo potraživanje tužioca prema dužniku, a da dužnik zbog preduzete pravne radnje – zaključenog ugovora o kupoprodaji nepokretnosti nije imao dovoljno sredstava za ispunjenje poveriočevog potraživanja, pri čemu je u momentu zaključenja spornog ugovora i njegovog aneksa postupak vođen pred Privrednim sudom u Beogradu već bio okončan donošenjem prvostepene presude 10.04.2013. godine usled čega je tuženi znao ili je mogao znati da preduzetim raspolaganjem nanosi štetu svom poveriocu. Osim toga, tuženi kao treće lice sa kojim je pravna radnja preduzeta je ujedno i zakonski zastupnik prodavca tužiočevog dužnika, te mu je ova činjenica bila, odnosno morala biti poznata, kako je to pravilno zaključio i drugostepeni sud. Kod navedenog neosnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Kod utvrđenog da je tužba podneta 25.12.2014. godine preporučenom pošiljkom, a sporni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen dana 26.12.2013. godine, dakle u roku od godinu dana propisanim odredbom člana 285. stav 1. ZOO, revizijski navodi kojima se osporava blagovremenost tužbe su neosnovani.

Iz iznetih razloga, a primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić